Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ

ОСНОВНА НАЧЕЛА ВАСПИТАЊА И НАСТАВЕ У НЕМАЧКИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА ПРОПИСАНА ОД СТРАНЕ НЕМАЧКОГ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ 1 ) Немачка школа је део националсоцијалистичког васпитног поретка. Њен је задатак да, удружена са осталим народним васпитним силама, али са себи својственим сретствима, формира националсоцијалистичког човека. Тај захтев, да школа ступи у службу националсоцијалистичког васпитања није од данас. Он је истицан често у прошлости, па се налази и у распису од 1925 године, којим је заснована реформа у средњошколској настави. Али мисао о нацпоналном васпитању, која је ту развијена, у основи је различита, колико по својој природи, толико и по својим претпоставкама од онога што националсоцијализам подразумева под политичким васпитањем. Творци те реформе видели су додуше правилно, да само заједнички идеал, обавезан за све сународнике, може да нам поврати изгубљено јединство образовања. Они су затим видели да један такав идеал јединст.ва није било могуће наћи у расточеном друштву Међурајха и да зато тај хаос времена не може да буде образовна сила нове омладине, омладине која тек настаје. Истина је да смо изгубили заједничке симболе свог историјског живота и да нови дух може израсти само из светских доживљаја и догађаја који формирају свет, али се јединство није схв>атило политички као задатак будућности него се у прошлом тражило чврсто тле јединственог образовања и веровало се да ће се у немачком идеализму као образовном добру наћи не само сигуран основ за нову изградњу немачке школе него штавише да би се тиме могао поставити фундаменат новој народној заједници. При томе се заборавило да је идеал образовања почетком 19 века био у појму човека као створења које се својим сазнањем издигло до савршенства и да тај појам већ крајем истог века није више постојао. Али та заблуда није била за судбину реформе толико пресудна колико илузија да духовно образовање може једном народу поклонити оно што се само политичким делом једне велике личности може судбини да отме. Тако реформа при постављању свог крајњег циља није морала да пропадне можда због тога што је од своје замисли до остварења, услед партијских зађевица и критике од стране присталица разних назора, бивала све либералнија, т:ј. блеђа и неутралнија према погледима на свет, него зато што васпитна делатност као таква не може уопште да постави никакве политичке циљеве, пре о^брнуто, да од политичке воље и њене делатности прима свој задатак, јер нема темељног обнављања школе без оснивања новог народног поретка који ствара велики васпитни простор у коме има да победи јединствен поглед на свет као носилац целокупног васпитања. Тако је педагошки оп-

*) Одобрен превод са званичног издања Министарства за науку, васпитање и народно образовање.