Prosvetni glasnik

508

Просветни гласник

„Имао сам част", каже професор Регпапс1о Ракао Масћаск), писац овога чланка, „да будем први Португалац који је објавио књигу о саветовању при избору позива за студије на високим школама под насловом „Упутство за кандидата на пријемном испиту за универзитет или друге високе школе". Проучивши многа дела у вези са овим питањем израдио је писац овог чланка једну листу питања на темељу кратког испитивања неких португалских позива с универзитетском спремом. Доцније ју је проширио узимајући у обзир и неке друге врсте високих школа као Национални институт за телесно васпитање, Школу за лепе уметности, музичке академије, позоришта, маринске школе и т. д. За сваки факултет или школу водило се рачуна о уредбама, условима, главним предметима и позивима на које студије у тим школама дају право. За сваки позив утврђене су његове особености, физичке и психичке особине које условљавају његово вршење. Уз то је узета у обзир нарочита особеност позива у Португалији, која није специјализована у тој мери као што је на пр. у Немачкој. Позив у Португалији често обухвата више делатности и ностављања циљева. Поменута књига је прво дело за саветовање при избору позива за ученике португалских гимназија. Она додуше није потпуно дело, већ само прост путоказ за португалске педагоге. Она треба да ученику португалске ^имназије пружи могућност да изабере прави пут на својим универзитетским студијама без опасности да ће правити грешке које су условљене данашњим системом. Из тога разлога узете су у оозир неке школе које немају карактер универзитета, али ипак пружају широко поље рада онима који нехмају способности за ручни већ духовни рад. У ову групу духовних позива спада између осталог позив новинара, који у Португалији не зависи од школске спреме као што је то случај у Немачкој. Додуше, покушао је већ пре много година један од професора којч су у Немачкој посећивали течај журналистике, да оснује школу за журналистику. Али, пошто позив журналистике у Португалији и даље не зависи од школске спреме, то у овој књизи уопште није узет у обзир. Ограничење на интелектуалне позиве искључило је сваку делатност која почива на нарочитој осетљивости афективне или мистичне врсте, као, на пример, позив уметника или свештеника. Д. Г. -ШКОЛЕ АДОЛФА ХИТЛЕРА У ВЕЛИКОЈ НЕМАЧКОЈ Школе Адолфа Хитлера, које су већ својим именом уздигнуте изнад великог броја других школа, показују најјасније и најтачније револуционарни развитак, који је у националсоцијалистичкој држави доживело школско васпитање омладине. Ове школе које су пре 5 година заједнички основали Балдур фон Ширах и Рајхслајтер Др. Роберт Лај, имају основу у немачкој народној заједници. Оне усавршавају потпуно нове путеве и методе. Од одлучујуће је важности већ сам избор ученика. Док је за похађање јавних или приватних виших школа пресудна жеља родитеља, дотле се за школе Адолфа Хитлера бирају и позивају дечаци из целокупне немачке омладине. Тиме се гарантује, да су изабрани ученици школа Адолфа Хитлера стварно и најприроднији, најздравији, најхрабрији и најспособнији међу свим дечацима свог годишта. При томе је потпуно безначајно из каквих