Prosvetni glasnik

1/У6/9 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

УРЕДНИК:

ИЗДАВАЧ:

д -р

ФИЛИП МЕДИЋ,

ВЕЛИБОР ЈОНИЋ,

ПРОФЕСОР

ВИШЕ ПЕДАГОШКЕ ШКОЛЕ

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ

Бр. 10

ОКТОБАР

1942 ГОДИНА 1.УШ

Г080Р МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ ВЕЛИБОРА ЈОНИЋА НА ПРОСЛАВИ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА СТОЈАНА НОВАКОВИЋА Госпође и Господо, Окупили смо се да прославимо стогодишњицу рођења Стојана Новаковића. Из говора који ће наши еминентни јавни радници одржати чућете о Стојану Новаковићу као књижевнику, научнику, просветном реформатору и државнику. Име Стојана Новаковића и његово дело свима је вама познато, али освежење успомене на њега данас претставља не само одавање дужне поште једном врлом родољубу и неуЉрном народном трудбенику већ и нешто много више. Наиме, Стојан Новаковић припада плејади оних великих синова српских, који су смисао свога живота тражили и налазили искључиво у несебичном раду на добро свога народа. Само благодарећи њима српски народ био је у стању да се одржи и опстане. Судбина нашега народа никада није била лака. Она је била условљена геополитичким положајем земаља у којима су се Срби доласком на Балкан настанили. На овоме тлу, кроз које води пут из Европе у Азију и обратно, није било лако створити државу. Још теже је било очувати је. Ако је то српски народ, кроз патње и борбу ипак успевао, он је тиме пружио доказ своје животне снаге, своје државотворности, али и велике мудрости својих вођа. Нарочито данас треба ударити гласом на то да су се Стојан Новаковић и остали неимари Србије одликовали великом државничком мудрсшћу. Мудрост, то је нешто више од памети. Памет нас може варати, па и преварити, али мудрост никада. А да човек буде мудар, потребно јс да буде не само паметан већ и дубоко етичан. Сви највећи филозофи света сложни су у томе да је љубав највећа манифестација праве духовности и моралности. Тек кроз несебичност и самопрегор човек постаје човек у правоме смислу Просветни гласник бр. 10 1