Prosvetni glasnik

546

Просветни гласник

и обновити. Наетавници су непосредно позвани да буду реформатори својих школа, да унапређују рад у њима. Важност формирања наставника у новој се педагогији све више истиче, штавише, ставља се на прво место између свих проблема педагошких. Наставник мора добро знати не само шта него и како ће радити са ученицима, и као што се за шта не може ограничити на своје искуство, тако исто не може ни за како. Педагошка упутства могу нам само помоћи да осетимо сву величину свога задатка, да га схватимо у свем његовом обиму. С тим циљем тумачимо концентрацију наставе, тај најважнији појам средњошкслске педагогије. Питамо се да ли има нешто више и узвишеније што везује, држи наставнике заједно или је само зграда школе што их заједно одржава? На ово питање даје одговор концентрација, указујући нам како се наставним градивом долази до крајњих циљева наставе и васпитања. Од раздвојених наставних грана она ствара органску целину ради ових циљева, утврђује принципе који треба да нам буду вођи у животу. Ако стоји начело да се рад средње школе не мери према количини знања што га она даје него по количини унутрашње снаге коју она у омладини буди и ствара, онда се мора цео систем из темеља изградити, јер се негде мора радикално почети. Овде није реч о знању него о томе у каквој је вези оно с оним што је највише и најважније, јер то чини образованост. Обим и садржај наставне грађе у средњој шкбли не одређује се према стручним, научним мерама него према образовној сврси, јер оне у својим захтевима иду преко васпитног циља, постављају знање као сврху, док је оно овде само средство за сврху. И каогод што се према образовној сврси, а не према стручним захтевима има удесити избор грађе, тако и у начину рада треба да преовладају, претегну образовни моменти над стручним. Главно је, и према задатку средње школе сасвим довољно, да она у омладини однегује живи смисао који ће је оспособити да се органски уклопи у сав културни и народни живот, да се привеже срцем и душом уз свој народ и стави у живот као активни сарадник на циљевима народног живота- Јасно је да за остварење ове васпитне сврхе наставна грађа не долази у обзир толико као знање колико као животни елеменат, елеменат снаге и стварања, као фактор, способност да човек своје намере преобраћа у дела и нађе циљеве у своме народу. Наша је средња школа много трпела од мана интелектуализма и формализма, имала је више такорећи декоративног, мртвог знања него животне снаге, народног одушевљења и само-