Prosvetni glasnik

Концентрација наставе

553

образује продуктивне снаге, толико потребне нашој младој култури и држави, а ово је свакако нешто више од досадашњег наставног плана и програма. Не сме се више дозволити да се због пренатрпаности наставне грађе одузима радној настави најбољи део њене образовне вредности кад наставник прерано прекида рад зато што га обиље градива гони да иде даље. Ни наставник ни ученик неће бити тада затрпан множином наставне грађе, те ће се наставнику дати прилике да буди жив интерес, да развија рад на коме се кује човек, а ученици ће опет имати времена и воље да, потакнути радом у школи, сами даље проучавају оно што им се мили. Тако ћемо спонтано> а не гоњењем на основу прописа, доћи до најлепшег плода целокупног нашег наставног рада који има ићи за тим да утре пут правом, топлом, личном односу ученикову према приватној лектири. Тако за сувишни баласт који отклањамо из наставне грађе — долази у накнаду ништа мање него лектира, и ми ћемо дати што издашнију, нарочито из наше књижевности и народне историје. Само је тако могуће уопште у нашој збирној школи да се разборито изведе концентрација и толико' захтевано индивидуализирање, освртање на личне особине појединих ученикаРади се о новим путевима рада који утичу на држање и мењају живот. Рад овај треба да се схвати озбиљно као важна потреба нашег времена, да је у најужој вези с виталним интересима нашег народа. Реч је о томе да се наша средња школа приближи више животу и да се што јаче веже с њим, да се отклони контраст који је створила између ње и живота школа књига и учења. Јер наша средња школа треба да изграђује људе који ће наш народ из ове кризе повести у нов живот. Говоримо све ово, испуњени дубоком вером у животну снагу наше средње школе. Не говоримо ово без подлоге, јер осећамо силну моћ, титанску снагу једног малог народа у његовим умотворинама. Ми смо млада нација и пред нама стоји живот. Наш народ има толико идеалног добра да га мора изнети за општи напредак човечанства, ако хоће да испуни свој позив на свету. Зато смо испуњени дубоком зером, као што се својом маштом можемо подићи до идеалне слике једног лепшег, бољег, срећнијег друштва, у коме ће се разум и морал спојити у племенитом складу. И не само да видимо својим духовним очима ту бољу и срећнију будућност него и верујемо у њу> чврсто и непоколебљиво, јер чиме би васпитач и могао зидати и градити ако не чврстом вером у могућност остварења бољег и савршенијег стања. Само се оваквом верс-м и љубављу може одгонетати велика тајна васпитања, едукације. Само у таквој