Prosvetni glasnik

Народно музичко благо и његова уметничка обрада 557

кратка (она има свој мах, свој динамизам, али је претежно кратка), и није редак случај да се у извесним тренутцима, у току певања текста, склоп мелодије не поклопи са акцентом текста, или, боље речено: динамизам текста — који варира — није до крајњег домета продубљен динамизмом мелодије, — која се, тако кратка. више пута понови уз дужи текст, често дословно понавља — па је потребно да обрађивач тај динамизам текста, обрађујући народном мелодијом, подржи својим уметничким средствима. Уосталом и сам народ на махове варира основну мелодију за један лирски народни текст, да би у даном моменту акценат текста добио потпуно (или бар приближно) звучно оваплоћење. Колико је тек у тсме правцу варирања, односно адекватног појачавања израза на основама народног- мелоса и ритма — слободан даровит, уметнички образован и израђен стваралац. Његова стваралачка активност баш се и огледа у томе: како ће варирати техничке елементе који му стоје на расположењу, да би у свом делу не само остварио естетски захтев контраста, него и продубљено тумачење психолошких и идејних нијанса садржаних у тексту, који је на особен начин певан, мелодијом подржан у народуНародни музички фолклор готово је сав у споју тона и речи. Чак и онда када се игра уз музику. Јер у народу поред чисто инструменталних мелодија уз које се игра, има -— и то много више — и певаних мелодија најразноврснијег садржаја уз које се исто тако игра. Стога и кажем: народни музички фолклор је готово сав, не и апсолутно сав у споју тона и речи. Тај спој је пресудан. И зато би се смело рећи: у народу готово и не постоји сама мелодија по себи. без везе са текстом. Осим тога, ма колико сложена ( у народном, фолклорном смислу), народна мелодија ипак није бујно сложена (осим понекада ритмички), што значи: мотивски није богато диференцирана, па, посматрана сама за себе, чини утисак нечег сасвим примитивног. Ма колико да такав утисак чини, она то није, чим се узме у обзир звучни распоред и интервалски распон, амбитус њених тонова; карактеристика свих њених (или њеног основког) мотива; њен метрички склоп; њено ритмичко било, и — текст из којих се мелодија пева. Онда уметник добија сасвим други однос према народној мелодији, јер је проникао психолошку нијансу њеног израза, и према захтевима текста својим средстзима префињене, одуховљене уметничке технике нијансира композицијски поступак када народну мелодију (са текстом) обрађује. А тако префињено и уметнички одуховљено мора да поступа и онда када мелодију искористи и ради чисто инструменталне обраде, без текста. Поступајући тако, уметник даје дела и личне физиономије и знаменита по особинама.