Prosvetni glasnik

УМЕТНОСТ НАШЕ ПРВЕ ОБНОВЕ СЛИКАРСТВО XIX ВЕКА У свима епохама постојали су духовни цеитри у Европи. Они намећу свој стил у уметности и у схватању живота. Тако је у Антици неколико грчких градова зрачило и њихов круг"је значио културни свет. Мач Александра великог потчинио је цео источни део Средоземља хелен:.тстичкој култури, а величанствена градска и војна организација Римљана проширује тај круг у џиновске размере и формира стварну античку европску цивилизацију. У општечовечанском хришћанском свету расплињује се та свест о припадности једној засебној и од осталог варварског света одвојеној целини. И вихори сеобе народа учинише те се нова хришћанска култура распала постепено у источни и западни пол. Али све до појаве Ренесансе Византија је била та чаробна лампа која је дала боју светлости. Дуго кроз средњи век, кроз његову монашку фазу, источно начело, дух и стил доминирају. Коптиски елеменат је допро у ирске миниатуре. Не видимо само у романској декорацији катедрала или* у тканинама фрапантне доказе о томе да основно схватање стила добија свој импулс са Истока. Зар се и мајолика не прихваћа, чак у XVI веку, од Арабљана? Северњачка компонента средњовековне европске културе прешла је кроз Еворпу као бујица и оставила је дубљег утиска у орнаментици, у ритму цртежа и у епском духу. Германски Север је дао нову оргакску форму друштву; државне јединице, феудални систем и витештво које пропада у крсташким ратовима против Истока. Шпанија и Србија су дале* највише жртава у тој борби са Истоком. У нозоствореним градовима средњега века грађански сталеж долази до све јачег израза и надживљује куртоаску епоху витезова. Од готике почиње управо нови дух Европе. Француска даје импулса и доминира- Италијанска, као и низоземско-фламанска ренесанса значе померање центара при пуном процвату те нове грађанске цивилизације. Шпански барок и француски стилови до Револуције и Наполеона значе увек вођство једне од културних сила апсолутистичког дворског друштва, било хабсбуршког Мадрида или Париза.