Prosvetni glasnik

ПОВОДОМ ВАСПИТАЊА У НАШИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА Циљ наше средње школе је да ученике оспособи за студије појединих научних грана и од њих формира свесне чланове друштва; једном речи да пружи ученицима потребно образовање и васлитање. Ако под васпитањем разумемо образовање карактера, онда је дужност наше средње школе да код ученика развије не само њихове интелектуалне способности већ да од њих створи у пуном смислу моралне људе, добре и свесне чланове њихове отаџбине. Како и колико се у нашим средњим школама спроводи такво васпитање? — Морамо одмах рећи, да, и поред свега настојања, школа нема у томе неког нарочитог успеха. То има свога разлога. Пре свега, она је слободна. Значи да су ђаци само за време часова у њој; ван тога времена су потпуно слободни. Значи још, да су они више под утицајем својих родитеља, друштва у којем се крећу и лектире која им дође до руку. Поред тога, наша средња школа је, по великом броју ученика и донекле по настави готово универзитет. Као и на универзитету, ученик је остављен самом себи у погледу спремања. Наставник предаје и објасни лекцију, а да ли ју је ученик разумео и научио, то је његова ствар; ипак он мора да има добро владање, иначе се по дисциплинским правилима искључује из школе. Док је у школи био мањи број ђака и, нарочито, док се у земљи водио патријархалнији живот, дотле је она и могла пратити рад и понашање својих ученика, па на њих и утицати, а данас је то мање могуће. Ипак, и поред такве своје ситуације, школа, морамо рећи, одржава стару традицију и води рачуна о васпитној страни ученика. Кроз наставу — тако заступа и педагогија — особито кроз наставу веронауке, српског језика и историје, ђацима се у њој пружају морални појмови. Кроз школску дисциплину — такође по педагогији — ђак се дисциплинује, то јест постаје васпитан ученик. Али такав рад у погледу васпитавања ученика данас није довољан. Наставници пре свега морају прећи и обрадити програм свога предмета, који није мали, те немају времена за разговоре