Prosvetni glasnik

ЖЕНА У НАШОЈ НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ Познато је да жена има велики удео у развитку породице, друштва, па чак и човечанства, и да је њена улога велика и од пресудног значаја. Жена у васпитању подмлатка носи на себи главну и највећу одговорност. Оно што је најважније у васпитању: унутрашње изграђивање личности сваког појединца, пада, углавном, на жену, мајку. Она треба да оплемени и развије у човеку љубав према свему што је чисто и узвишено. У највећем броју случајева мајка је крива ако дете не пође правим путем, ако је унесрећено за цео живот. Стога је с правом речено: какве су нам мајке онакви ће нам бити синови и кћери, односно грађани. А како је жеља свих нас да нам кћери и синови буду добри и честити грађани, достојни имена човек, то је потребно обратити највећу пажњу на изграђивање моралне личности код женске деце —• будућих супруга и мајки. Најлепше примере узвишених жена можемо наћи у нашој народној поезији, која је Огледало народне душе, народног схватања живота и животних проблема. Наш народ је умео да правилно схвати велику улогу жене у изграђивању људске среће. Он је опевао жену од њених најранијих па -до најозбиљнијих дана. Сви важнији тренуци њеног живота, како физичког тако и унутрашњег, духовног, обухваћени су. Он опева лепоту и скромност српске девојке, дубоку и безграничну сестринску љубав, верност и племенитост узвишене супруге, и више од свих — високо је подигао култ мајке, створио је читав ореол око њене главе. Прва слика коју добијамо о српској девојци, јесте њена складна лепота: „У Милице дуге трепавице, Покриле јој румен' јагодице, Јагодице и бијело лице . . Она је снажна, здрава: „Сред образа румена ружица". Пред њеном лепотом остаје се задивљено: „Ој пунице, ђевојачка мајко! Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?"