Prosvetni glasnik

618

Просветаи гласник

II У путопису С Мораве на Вардар, Новаковић је опиеао своје путовање из Србије у Солун и изнео читаоцу своје утиске еа тога пута. Путујући као српски посланик у Турској у Солун, крајем октобра 1886, Новаковић се најпре задржао у Врањи, коју је први пут видео 1882. Упоређујући Врању са Нишом, за којм вели да „има још много старо-балканскога типа у архитектури и у распореду вароши", и поред тога што су последњих годинз у Нишу изведене многе промене, — услед чега се „у њему видк само мешавина старога и новога, старе балканске и нове европске цивилизације, како се ова последња у северном крају Србије примила и уобичајила", — писац налази да је Врања и у то време остала још у свему скоро нетакнута од утицаја европске цивилизације и претстављала и даље стари тип. Поред тога, Новаковић налази да постоји, исто тако, разлика и у архитектури, и у обичајима, и у начину живота. Према његовим речима, „Врања је последње средиште онога што се од мора и од Солуна пружа уз Вардар ка северним планинским ланцима", јер теснац Грделица —Џеп ствара препреку утицаја који би долазио са југа, од Солуна и Приморја, тако да је друкчији и сам тип људи. Посматрајући Врање, Новаковић налази да у њему има много сличности са оним што је видео у Солуну, старом Стамболу, па чак и у Бруси. У погледу типа кућа у Врањи, он вели да припада старој балканској архитектури, која води порекло још од Византије. Интересујући се не само за спољашњост већ и за унутрашњост кућа, Новаковић приказује унутрашње уређење и распоред просторија, налазећи да овоме у нас није посвећено онолико пажње колико би заслуживало, јер „у њима је укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавнога укуса и мишљења о варошима и о варошком животу". Новаковић, затим, описује путовање из Врања ка Скопљу, по рђавом времену, а „поља око Мораве, кроз која се Морава као сребрна врпца овамо онамо вијуга, пружаху се око малених, у гомилу збијених села, која се овде онде виђаху". Села, која је видео, била су сиромашна и на њима се опажало да су постала од турских чифлука. У томе крају нема ничега од људског рада, нити се могла запазити нека људска делатност. Врло лепо писац