Prosvetni glasnik

626

Просветни гласник

IV У трећем и последњем путопису Бруса описао је Новаковић своје путовање од Цариграда од Брусе 1891. Он најпре описује дивни изглед који се пружа љубитељима природних лепота када из Цариграда гледају, преко Мраморног мора, у правцу Никеје и Брусе, где се виде планински венци, међу којима се нарочито истиче врх Олимпа витинског, каткад и лети покривен снегом. Посматрајући азиску обалу, Новакови! износи своје асон,ијације у вези еа именом та два града, која су била толикб значајна и у историји нашега народа. „Когод воли да размишља о прошлости балканских народа, које је тако чудновата и тако променљива, па се устави на садашњости, не ; . . . ; I не саставља Цариград с Брусом." Са судбином ове лепе источне земље укрњтала се и судбина нашег народа. Гледајући у правцу Нккеје, Нсваковић наводи да је размишљао о томе „како је ту, за оним горама, дубока мудрост највећега српскога просветитеља, положила основе српској цркви, организацији садашње српске просвете и образованости, свеколиком типу садашњега српства . ■ . и преносио се у старе векове, замишљао оновремене бродове и тражио да ухваги слику Св. Саве и српске свите његове, како преко онога мора броде тамо к ономе заливу међу горама, пут Никеје." У време Новаковићевог путовања у Брусу, саобраћај између Цариграда и Брусе одржавао се морем; бродски саобраћај био је поверен само једном турском паробродском друштву, док страна друштва нису имала права да му конкуришу. То је био узрок жалосном стању саобраћаја, који се почео побољшавати тек градњом железничке пруге. Посматрајући Цариград и његову околину са мора, Новаковић вели да ,/кићена села мало-азиске обале и острва стајаху... као прекрасни венац човечанскога и природнсга творења". Новаковић је ту имао пред својкм очима Европу и Азију. Посматрана са мора „панорама Цариграда из те даљиие чини се као сном уздигнута с морских таласа . . . ви гледате у мору светлосги море кућа, зграда, станова, где вам је прекрилило читав хоризонат. ' Брод пристаје у Мудањи, одакле се иде пешице или колима до Брусе, кроз предео пун винограда, непрегледни вртове маслина и „мноштво смокава, које као шибље свуда расту". Новаковићу