Prosvetni glasnik
634
Просветни гласник
ослобођене Италије, у његовим класичним строфама, надојеним античком ведрином, сунцем и једрим здрављем Антике? Већ у току развоја „модерне" осетила се реакција противу материјалистичког схватања уметности, а то су доказали својим радовима најбољи међу њима: Франсоа Миле, Ђовани Сегантини, Фриц фон Уде, Моне и Мане, ГТиви де Шаван и други, тражећи у уметничкој форми њен унутарњи живот, који је био од памтивека у уметности израз човека и човечанства. * Међу модернистима завладало је било начело под утицајем философије и социологије, да је уметности задатак тражење истине. Истина је велики од векова тражени идеал човечанства, али је она саставни део лепоте и доброте, јер само оно што је истинито и добро, може да буде и лепо. Роден је на пр. на питање што није уметност одговорио јасно и кратко: оно што је лажно, неистинито и неискрено. Али каква истина има да буде у уметности претстављена? — Веристи у своме одговору замењују истину са реалношћу, са збиљом. Али оно што збиљски постоји, још увек није истина! — Оно што је „мЖерна" тражила од уметника није била истина. већ само празна копкја, реализам, или боље казано, материјализам, Међутим, натуралк; ма у уметности и нема, јер сваки природнв објект прој-ицвран бојок на платно, значи једно преображење, једно префорл!исање природнога, једну стилизацију која подиже предмет из његова реалнога. збиљскога стања. * У најновије време наша сваколика уметност, у свим њеним гранама, у речи, слици и тону ишла је утрвеним трагом модернога схватања. То је значило једно отсуство сопствене уметничке ини цијативе, што у ствари значи отсуство културне сазрелости. Наши песници и уметници, нарочито оне генерације крајем прошлога и из ове четири деценије овога столећа, пози_;: :е су се у своме стварању на велика разглашена имена страног уметничког света. Протрчали смо кроз све фазе модерних стилова, кроза све школе странога света, али без довољно културе, нисмо знали ни умели да схватимо органски духовни развој тих узора, нисмо знали да нађемо природну базу са које се њихов развој успео до културне