Prosvetni glasnik

Проблем српског уметничког стила

635

и уметнкчке висине, већ смо калемили своје добре способности на туђе воћке сасвим друге природе, другога тла, другог сунца и поднебља, и тако доносили јалове плодове, који животу нације нису могли да буду помоћ и храна. Зар није Гете-у, најјачем духу новога доба, била идеал античка уметност и поезија? — Зар није латинскоме песнику Вергилију, који је у својој „Енеиди" апотеозирао државни идеал своје нације, били узор Хомерова Илијада и Одисеја? — Зар није целој култури ренесанса у литератури и уметности био узор индивидуализам грчке и римске Антике? Зар није Петар Петровић Његош у својој „Лучи Микрокозма" оригинално препевао библијску епизоду из Мојсијевог Пентатеуха? Да, и то су били узори, али велики узори стварања, које је било природно и органско, било је оригинално, што значи, постављено на сопственој снази на тлу свога узораног поља, по примеру и угледу на велике узоре. Само тим путем могао је уметник да изрази своју сопствену природу, да исповеди философију свога духа, да створи свој рођени стил- Неки други пут до културе и стварања уметничког стила не постоји! * Стил је карактер уметника и он се не да позајмити, као што се не може позајмити душа ни живот којим живимо. Његово изражавање тражи истинитост, искреност и јасноћу, ослобођену свега случајнога, наметнутога и лажнога, значи, однос индивидуа према целини, значи потенцирани духовни живот, у коме је синтетизована сва снага времена, друштва и земље на којој постоји. А све то може само оригинална, непозајмљена снага духа, оплођена идеалима земље и неба у којима живи док те идеале V себи самој проживљује. Стога и проблем нашега уметничког стила може да се реши само и једино путем изградње сопствених духовних могућности, оплемењених вековним примерима великана, који су само зато велики, јер су били органски и били изданак свога тла, провиденцијални тумачи свега духовнога добра своје нације, која, као високе и поносне куле, камен до камена, уздиже се у недогледне висине и кроз светле капије своје прошлости гледа у своју будућност. д.р Винко Витезица Просветни гласник бр. 11 4