Prosvetni glasnik

644

Прсггветни гласник

данашње покољење тргне из учмалости и прекине са стерилним и досадним копирањем минулих облика и техничких поступака! Треба покушати да се усаврши израда, укус, осећање мере, слобода и техничко изумевање, како би наступила ера драгоценог квалитета. Унесимо у наш рад више идеала, више одушевљења, како би својим реализацијама дали општу човечанску вредностИ разум и свест императивно нам налажу оне врлине које васпостављају правилан однос и слагање са истинама и законима свеопште уметности. Спретноет руке и богодано надахнуће идентификују се са духом и материјом и јесу основне базе и свети закони сваке творевине, те према томе и ћилимарске и текстилне, Естетско осећање у човеку увек ће се свесрдно одушевити лепом тканнном, суптилним везом, богатим текстилом — и то нарочито онда када се у добро инспирисаним делима ове примењене уметности огледа правилно третирање материје и неприкосновеност њене технике. Од најранијих времена и код многих народа ћилимарство није само дисциплина примењене уметности која се ограничава на обрађивање утврђених и укалупљених облика и материја напротиз оно је за уметнике увек било неисцрпан извор инспирација и пружало је истим неизмерно поље рада. Није тешко било увидети да се у духовигом трансформирању старих, наслеђених мотива, као и у тражењу нових израза у декоративности и техници ткања, свако лутање може постепено преобразити у облик, а сваки облик опет у лутање. Какву радост, какво пријатно узбуђење доживљавамо у добром делу ћилимара у коме блиста симбиоза бруталне материје и племенитог надахнућа. За мајсторедекоратере, као и за мајсторе извођаче, није само неминовност видети, и то добро видети, боју, облик, диспозицију површина и линија, да би се постигао комплетан акорд исправних валера, топлих и хладних тонова, оштрих и нежних контура, ритмичких маса, већ такође и познавање техничких принципа и примењиватв занатских поступака, спада у програм рада. Једном речју, треба удружити дух и руку, како је то рекао Паскал. Тканина постаје на разбоју и то укрштањем вертикалних и хоризонталних конаца. Кроз вертикалне основе рука ткача чунковима провлачи вунену или свилену потку, трудећи се да што успешније репродукује колорит, цртеж и модулацију даног сижеа.