Prosvetni glasnik
650
Просветни гласник
Колико су у том погледу доскорашње школе одговориле своме задатку — познато је» Немамо намеру да улазимо у критичка разматрања досадашњих резултата средњих школа, већ да укажемо на неке недостатке, како би се приликом измене наставног плана и програма ударио бољи основ и спровела темељнија организација будућих средњих школа, 1) Досадашњи школа претежно је култивисала памћење на штету развитка воље и емоционалне стране живота, а нарочито на штету логичког мишљења, које је битни услов за правилан развитак интелигенције, под којом разумемо способност правилног сналажења у свакој новој ситуацији у животу.. . Друга грешка организације рада је у томе што се у превеликој бризи за савлађивањем прописаног програма, по сваку цену и на ма који начин, потискује скоро до у запећак васпитна страна ученика. Отуда није никакво чудо што се често чује мишљење многих да су данашње средње и средње стручне школе интелектуалистичке и вербалистичке, а врло су мало или нимало заводи за васпитање. 2) Ако од омладинца по изласку из средње или средње стручне школе очекујемо да својим држањем, владањем, понашањем, учешћем у јавном животу одраслих: мишљењем, сналажењем, делањем —- правилно схвата заједницу одраслих чланова друштва, разуме међусобне односе појединаца, њихове односе, права и дужности према заједници као целини, зна за идеале којима друштво тежи, за норме које њиме владају и свакога момента својим ставом, речју и делом настоји и доприноси да се друштвени поредак и норме поштују а идеали реализују, — ако то очекујемо, онда смо дужни да му у току његовог школовања (припремања за живот одраслих, припремања за самоувршћивање и самостално делање у заједници одраслих чланова друшгва) пружимо могућност да се са свим тим упозна. Данашњи наставни план и програм средњих и средњих стручних школа не пружа ту могућност. Напротив, у том погледу зјапи огромна празнина у њему. Парадоксално звучи да ми од школе очекујемо да спреми младеж за самосталан живот у заједници одраслих, а у тој истој школи та иста младеж не упознаје се са науком о људском друштву или заједници. Овој науци није до данас, па ни данас, посвећено просечно дневно ни 10, ни 5, па ни 2 минута у току целог