Prosvetni glasnik

652

Просветни гласник

Омладинац често при упознавању са појединим етичким идејама и нормама замишља да му се о њима говори зато што то „треба Цркви или свештенству ради њиховог опстанка", и тешко се саглашава с тим да су то идеје и норме које владају људским друштвом, Међутим, када би му се те исте идеје и норме тумачиле као грађа научне етике, он би их друкчије ценио и усвајао. Стога научна етика треба да добије места у једном од најстаријих разреда средњих школа бар са два часа недељно. Честа је појава да омладинац долази у опреку са друштвеним поретком и оправдано се чудимо како то да је при завршетку, мли је већ и завршио своје опште образовање и васпитање, а не познаје ни најосновније прописе друштвеног поретка. С правом сматрамо да то потиче знатним делом отуда што омладинац школујући се нема каставу о грађанским правима и дужностима. Многи од нас очекује да то младеж треба да стекне у кући и V школи. Међутим, многи од њих ништа од тога не добије од родитеља, јер ни они не познају исте — што је особито случај у средњем или нижем градском сталежу — или чак свесно заузимају опречан став; у школи, пак, на то му се указује узгредно, од случаја до случаја, кад потреба захте. Недостатак овога показује једну велику празнину у свести ученика, те отуда и честа огрешења, и погрешна схватања, и опречан став . . . Кад се узму у обзир само ове три чињенице: недостатак наставе о људском друштву или људским заједницама, недостатак наставе из научне етике и недостатак наставе из познавања грађанских права и дужности, онда је јасно да се од омладинца не може ни очекивати да он има на завршетку средњешколског школовања изграђен поглед на људско друштво, на морал у друштву, на права и дужности појединих његових чланова, на односе који владају међу њима. Једном речи, он није правилно и потпуно формиран, па зато и не може заузимати правилан став у свакој даној ситуацији и делати у корист друштвене заједнице. Стога смо мишљења да треба одмах приступити ревизији наставног плана и програма- При тој ревизији требало би исти растеретити многих делова наставног градива, а евентуално и појединих наставних предмета у понеким разредима, а задржати само оно што је савременом културном човеку неопходно за његово опште односно стручно образовање потребно и то обра-