Prosvetni glasnik

Белешке

735

језику ученика, убрзавају и скраћују наставни поступак. Тиме се ученицима олакшава учење. „Поред тога стоји нам на расположењу у настави модерних језика за изразитије формирање предавања језичног материјала богатство методских средстава, које далеко премашује могућности дате директном методом. Директну методу треба употребљавати кад год брзо и темељно води циљу. Али тако исто треба употребљавати и преводе, објашњења на матерњем језику, упоређивања са другим језицима, историска указивања која оно што је сасвим ново доводе у свесну везу са оним што је познато, лично". Против овога може се приметити да таква проучавања доводе додуше до знања, али не и до активног говора. Али та проучавања и не треба то да чине, јер до говора треба да доведу непрекидне говорне вежбе. „Све језично знање — знање речи и граматичких појава — треба да служи за то да сами себи контролишемо, да приметимо властите грешке и избегавамо их и да на тај начин посганемо сигурни. Писац се увек чудио томе, како су се старија господа, која су пре 30—40 година учила у немачким гимназијама „по методи превођења" француски језик, могла донекле споразумевати,; темелно научено знање било им је од велике користи. Зато сматра да није тачан* приговор да рефлексије о језичном знању спречавају у спонтаном говору. Наставници, који данас предају живе стране језике, научили су их некада у школи у говорним вежбама, али и учењем речи и граматике, превођењем и посматрањем језика. Доцније им је то солидно знање много помогло приликом путовања у иностранство. При томе писац цитира речи Еилхелма Дибелиуса који каже: „Путујте тек онда у Енглеску кад добро ваучите енглески". Говорне вежбе и превођење, слушање и граматичко знање нису у супротности, ако се правилно расподеле. Они се напротив спајају у сигурно активно знање и доводе до такозваног „мишљења на страном језику". На крају се писац опредељује за наставни поступак у коме долази до изражаја целокупна ширина наставе живих језика, који се не држи „једнострано директне методе". И ако овако изражене пишчеве мисли не могу наићи на свачије одобравање, ипак су интересантне и дају повода за размишљање, зато им дајемо места. ТУМАЧЕЊЕ У МАРКОВОМ ЈЕВАНТ ј ЕЉУ Дански пастор Хјерл Ханзен протумачио је једно мистичко место у Марковом Јеванђељу гл. 8, стих 10. Он објашњаиа „Област Далманута" као погрсшно тумачење из аримејсксг текста н сматра да то место треба читати као „област његовог стаиовања". Далмануту треба према томе схваткти као Капернаум. Тумачење пастора Хјерл Ханзена даје ноз прилог вешењу проблема да ли је постојао првобитни аримејски Марков рукопис као основ за друго Јеванђеље.