Prosvetni glasnik
Основни проблеми наше просвете
5
су стварно биле политичке експозитуре интеизивне и свестране бољшевизације омладине и народа, По себи ненаучна школа, паралисана заблудама и предрасудама научне схоластике, поседнута поглавито полуученим наставним кадром не само што није могла да се бори успешно против комунистичко-бољшевичке митике и „мистике", већ им је послужила као изванредан мост за надирање. Зато су овде пре сваке терапије, која тражи засебну студију, неминовне хитне и корените ампутације. 7. Овакво школство није, природно, могло ни да образује, ни да васпита. Како би оно пришло крупном задатку стварања етичких јединки, кад није успезало да преда ученику ни елементарна права сазнања. Према национално-просветном реализму ученик мора бити, изнад свега, васпитаник: школа мора да изгради целу учеиичку личност. Истинско учење је увек и васпитање. Уобличавање духа истовремено је и стварање Карактера. Право знање је увек и образовање — раМеЈа. О томе народна школа мора строго да води рачуна. Зато она образује ученика према своме праобразу: према кародном духовном лику. То јест: у ученику се морају однеговати и оплемеиити оне црте које сачињавају духовно-морални карактер народа. Срце омладинца мора се понародити. Зато се канони, мерила и идеали народноваспитног рада и дела узајмљују из духовно-моралног врела народа. 8. Наше просветне институције нису уопште давале своме васпитанику никакво политичко васпитање. Наш народ, који као ретко који народ има развијену политичку свест, доживео је да његов државни живот неколико деценија буде предат на милост и немилост политичком аматерству, дилетантизму и шарлатанству. Никакво чудо онда што је политички варваризам ишао руку под руку са културним варваризмом. Политиком су се маХом бавили људи без иједног услова за државничку службу. Утолико пое без иједног својства државништЕа. Никакво чудо, јер је постојало ДРУ Г0 једно чудо: наша просвета била је — ненародна и противнародна просвета. Као таква она није могла ни хтела да да сваком члану народне заједнице потребно политичко васпитање, а још мање ономе кога је требало спремити за вођење народа и државе. Тако је она запустила своју главну дужност и у суштини изгубила свој разлог постојања. Трагична последица