Prosvetni glasnik
Поезија Светаслаза Стефановића
43
ресантно је истаћи да је Ото Хаузер уврстио Стефановића још 1910 у своју велику и репрезеитативну историју светске књИ' жевности (\Уеи§е5сћ1сМе с!ег ШегаШг, II Ваид, В1ђ1. ГпвШи^, 1,е]р2<§ 1910), као једкога од најзначајнијих претстааника модерне српске поезије. У одељку о Стефановићу вели Ото Хаузер између осталога: „Стефановкћ је нашао, кроз модерне енглеске песнике, пре свих другкх кроз Данте Габријел Розетија, пут ка самоме себи. Његовој неспутаној младалачкој поезији следовали су сонети, који су овој дотле само ретко употребљеној форми створили знатан број Неофита, али који су због своје озбиљне садржине и због свога строгог израза наишли на многа неповољна мишљеша. У психолошкој скиди и у обради народаих мотива за баладу тралш-о је Стефанозић такође нове путеве." У својој малој али мајсторски датој збирци превода и препева најзначајнијих модерних српских песника (ЗегШзсће ОЈМег, А1ек5апс1ег Випкег, \Уе1таг 1912), дао је Ото Хаузер нарочито депо и угледво место Стефанозићу, уврстивши у наведеиу збирку шеснаест његових најлепших песама из његових првих кшига. Хаузерову збирку примила је и наша и немачка критика са пуно похвала и признања. Садашњи министар просвете Велибор Јонић, тада још студент германистике на Веоградском универзитету, приказао је Хаузерову збирку у Летопису Матице српске (1912), у стручно написаној и докумектованој рецензији, реказши између осталога: „Оно што се одмах на први поглед опажа, то је да имамо пред собом вична и даровита преводиоца или, како би се то стручним изразом рекло, преводиоца вишег стила... Он има фино осећање кад сме нешто да преЕеде слободније, док исто тако с необичним поштовањем оригинала задржава сваку појединост, скоро сваки епитет, кад само осети да их је писац с намером употребио. Он код већине песама задржава и ритам ори* гинала. Остављам на страну, колико је то важна ствар очувати ритам оригинала, већ наглашујвм само колико је тешка ствар испунити тај захтев, а при том не изоставити скоро ни једну реч, ни једаи епитет, чак каткад задржати и ред речи који је у оригиналу," Ограничени прсстор, који нам стоји на расположењу, не дозвољава нам да уђемо у анализу Хаузерових превода Стефановићевих песама, који су тако успели да су сачували лепоту и физиономију оригиналног текста.