Prosvetni glasnik

ФИЛОСОФИЈА и политички живот У чланку „Светосавска школа" („Просветни гласник" новембар 1942) ми смо дали једну нову дефиницију нације која се разликује и од старе либерално-демократске „држава-нација" и од новије „култура-нација". Од, на пример, Шпенглеровог схватања: „Народ у стилу једне културе, историски народ, назива се „нацијом" („држава") наше се схватање разликује у томе што се наместо неодређеног појма културе ставља одређени појам философског погледа на живот који се налази као битни састојак сваке народне, аутохтоне културе. Место одредое „култура-нација" ми смо дали одредбу „философија-нација" Тек када народ постане нација створен је нгопходни услов за постојање националне државе. Националне дрхаве нема тамо где нема овесне народне политичке воље. Та воља, пак, условљена је заједничким народним политичким идеалима и тежњама. То претпоставља заједничко схватање животних вргдности, тј. заједничку философску концепцију живота. Само философске политичке идеје дају одређен смисао политичком животу. Ако те идеје нису идеје целога народа него идеје једне тартије, сталежа или класе, онда ни држава неће бити националка него партиска, сталешка или класна. Облик државе и владе шће тада бити у складу са народним схватањима, са народним духом. У националној држави имамо нераздвојно јединство тарода, нације и државе. Таква држава не може бити ни државг радника, ни држава сељака, ни чиновничка држава, ни плутократска, ни држава „плаћена сталежа". У таквој држави не сме шћи до изражаја само ова или она класа или сталежи него целокшна свесна нација. Национална свест јесте, даље, неопходм услов за постојање националне државе. У Југославији српск1 национална свест била је изложена опасности потпуног изумирања и то нарочито код „интелигенције", онога народног слоја к>Д кога би та свест