Prosvetni glasnik

НЕДОСТАЦИ НАШЕГ УМЕТНИЧКОГ ПРЕГАЛАШТВА

Стварност данашњице као и развитак и живот наше сутрашњице већ сада нужно намећу потребу оснивања једног удружења, управо једног круга љубитеља и поштовалаца уметности, чија би се улога и рад састојали у чувању, снажењу и ширењу укуса и техничког духа, тј. оних истина које служе лепоти, угодности и користи народа. Што ми још много раније нисмо имали овакву уст*анову, кривица није до нас већ до културног схватања минулих покољења, т.ј. оних просветних прегалаца који нису имали довољно снаге, нити одговарајућег ауторитета да би друштву и држави наметнули своје сугестије и захтеве. Пропуштено је драгоцено време од неколико десетина година а да није успело остварити повезаност пластичког и техничког духа са урбанистичким, хигијенским, спортским, комуникационим , школским и многим другим проблемима, као и да није успело наметнути програм рада који би одговарао модерној држави културног кова. Изглед наше престонице пружа, нажалост, најкласичнији пример тога хаотичног и произвољног делања у свим доменима радиности. Београд су уређивали и изграђивали медиокритети у чијем је неизмерном квантуму у неповрат ишчезло велико народно материјално благо, море радничког зноја и обиље напора вредних и талеитованих архитеката, уметника-пројектаната, мајстора-техничара и артизана. У томе мору крутог рационадизма, неукуса и егоизма, огледа се јадно ситничарење и асоцијалност нашег друштва. У таквој изградњи многиХ грађевина, паркова, скверова, улица итд., без реда и без система, без стила и духа, видно се манифестује одступање од културне мисије и културног програма наших одговорних просветних, привредних и политичких фактора. Та некоординација државне, општинске и приватие иницијативе омогућила је недоследност облика архитектонских пројеката као