Prosvetni glasnik

94

Просветни гласник

и запостављање урбанистичких прииципа, те диспропорцију површина искоришћених за улице и паркове, нарочито употребом несолидних и вештачких материја чија фактура, већ после кратког времена, даје слику своје стерилности и бедне јевтиноће. Архитектура Светосавског храма, цркве Св. Марка као и извесног броја јавних и приватних зграда пружа довољно јасан доказ наших квалитативних могућности и реализација — па ипак сви осамљени и, нажалост, ретки велелепни споменици исувише оу немоћни, исувише су слабо подржавани од своје околине, тј. од простора у коме се налазе, да би се у њима огледала заслужека културна физиономија наше престонице као и духовне и техничке способности наших пројектаната и извођача. Ове архитектонске украсе. гута недовољна и недоследна регулација земљишта, главних и споредних улица, тргова, скверова, паркова итд., затим непрегледна количина и разноликост бедних архитектонских маса чије су фасаде махом краше^е нехомогеним и трошним матери* јама које, као такве, дају поражавајућу слику неизграђеног укуса и доказују отсуство техничког духа као и наш несмисао за избор материја, боја, пропорција итд. Архитектура и урбанистика старог Београда, тј. онога Београда који се китио скромним фасадама и који се није одликовао обиљем модерних изсталација била је, могло би се рећи, у већој мери хигијенска него што је данас. То стога што су се те мале зграде купале у ведрини сунца и ваздуха и певале у бујном зеленилу богате вегетације. Како се, међутим, данас претставља наша престоница, тј. у времену кад напредак модерног доба пружа човеку боље здравствене услове и потпунију примену урбанистичких закона? Нажалост, резултати модерних реализација показују видно одступање од многих принципа који служе здрављу, радости и лепоти људског живота. Наши меродавни фактори сматрали су да ће се ширењем постојећих улица са по два, четири или шест метара постићи модернизовање града. Међутим овако улепшавање знавдло би са;мо онда прогрес, кад би се у овим проширеним улицама зидале једноспратнице место дотада постојећих приземних кућа. Али шта се дешава? Ни држава, ни општина не предузимају ништа озбиљно да се спречи самовоља и незаситљива експлоатација кућевласника, који у тим узаним улицама, до недавна још здравим и сунчаним, сада без