Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

УРЕДНИК: Д-р ФИЛИП МЕДИЋ

ИЗДАВАЧ:

ВЕЛИБОР ЈОНИЋ,

ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ

БР. 3—4

МАРТ—АПРИЛ 1943

ГОДИНА ПХ

ИДЕЈА 0 ФАУСТУ У НЕМАЧКОМ ПЕСНИШТВУ

У основи, засеже мађија а с њоме и казивања о магичном човеку до на почетак свеснога човека уопште. Примитивни народи баее се мађијом, узимајући на пр. хотимично лик животиње, као нечим готово сасвим природним. Они се при томе лако излажу опасноети, најрочито онда када мађијање засеже у царство демона, који за човека значе уствари свет туђ, сакривен и пун страха и језе. Само људи изванредне снаге или ума лаћају се таквих подухвата, да би водили живот на своју руку. Ове прве самосвесне „индивидуе" употребљавају своју снагу и на благодет својих саплеменика, као први проиалазачи и откривачи сваке врсте, као истакнути занатлије и техничари, или лекари, или чак и сами свештеници, који у своме занимању крче пут осталима. Али сваког човека испуњава у неку руку извесна радост кад какав надчовек, чаробњак, прдладне због своје сопетвене вештине, кад му демон, кога је он у почетку покушавао да потчиии себи, касније намести замку, или кад мађионичар учини погрешку, на пр. заборави неку снажну чаробну реч, као у Гетеовом »2аиђег1ећг1тп5«-у, моткву који се заснива на једном врло старом предању. Већ врло рако осећао је, дакле, човек као грех кад неко њему раван покушава да се стави између нашег света и света демона, кад неко пренебрегке блатодет утврђеног реда и граница људсетх и мери се са снагама којима на дуже време ипак није дорастао. Уколико су се јасније издвајале религиозне претставе и култови, утолико је оштрији био овај суд. Мађионичар, који осећа дубоку тежњу човекову Просветни гласаик бр. 3—4 1