Prosvetni glasnik

Први просветитељ Карађорђеве Србије

109

мисли: „Чрез науке јесу се сви просвештени народи од крајњега варварства и бешчеловјечија избавили и ослободили. Оне су нерушиме и непобедиме стене и ограде противу два поглавита врага человјеческога благополучија, то јест: за веру гоњенија и насилног мучитељства... Просвештеније ума чрез науку далеко удаљава од нас ове жалосне и человјечеству срамотне образе.., Лепе науке приводе народе не само к њи'овом благополучију, него јоште причињавају њима праву и постојану националну славу." Доситеј, пола века пре Карлајла, са правим карлајловским заносом велича крупне и заслужне историске личности које су „велика исправљенија исполнила, храбра и вечне памети достојна а,ела совршили, руком богоукрепљеном и мишцом богоузвишеном Отечество своје од безакони ослободили ..Чувене су Доситејеве речи, упућене на адресу непријатеља културног напретка: „Само скотско срце и зверска нарав може на науку и на просвештеније разума мрзити и којешта несмислено и лудо противу најлепшега божјег дара медведском својом памећу и језиком мумлати..." — „Нека само помислимо шта би био један народ без никакови' слова, без писанија и без ниједне књиге. Ништа друго него у мраку, тами и весконачном варварству." Овако је говорио први ректор прве Велике школе у Српству првој генерацији академске омладине у српском народу. У оно доба, у почетку XIX века, у једној још примитивној културној и друштвеној средини, Доситејеве мушке и одлучне речи звониле су као позив новим српским нараштајима да је куцнуо давно очекивани час да се заоре прва бразда и на просветном пољу. Што је најинтересантније и што нарочито треба истаћи, Доситеј је дужност ректора Велике школе, функцију члана Совјета и директора свих школа у Србији вршио — бесплатно. У једном писму Павлу Соларићу, који се верозатно распитивао за његове принадлежности, Доситеј вели простосрдачно: „Пл.ате овде никакве немам осим хране и сам умерено живим... Не тужим се, но кажем што јест." Прву плату примио је Доситеј тек 18 јануара 1811, када је постављен за министра просвете, непуна три месецз пред смрт. Доситеј ни за време замашних и судбоносних догађаја кобне 1809 године није седео скрштених руку. Он непрестано кује