Prosvetni glasnik

110

Просветни гласник

планове о отварању Богословије, Учитељске школе и Државне штампарије у Београду. Не жалећи ни времена, ни напора, Доситеј стално мисли о образовању будућих српских свештеника и учитеља, о писању и штампању првих школских књига и уџбеника, из којих ће се спремати будући српски књижевниди, научници и просветни радници, који ће, својим смишљеним даљим радом, допринети да од мале, запуштене и полуослобођене Шумадије, у скорој будућности, постане велика, независна и културна српска држава. Ценећи високе заслуге Доситејеве за просветно подизање Србије, Карађорђе је желео да Доситеја и материјално нах-ради. Један сааременик, Лазар Арсенијевић-Баталака, вели о Доситејевом награђивању ово: „Из уважења према Доситеју, Карађорђе, са Совјетом у договору, у почетку 1810 године, поклони чича Доситеју једну од турских кућа, са пространом авлијом и још пространијом баштом, засађеном свакојаким воћем и лозама." Доситеј је примио ову кућу и дао је лепо оправити о свом трошку, уложивши у оправку и дозиђивање знатну суму од 300 дуката. Када је кућа била сасвим готова, Доситеј је о томе известио Совјет и изјавио да кућу уступа за Богословију, која ће се у њој сместити. Исти сазоеменик приказује ствар овако: „Совјет са свом патриотичношћу овај предлог Доситејев прими, а у исто време и њему препоручи да се он постара за ту струку просвете народне достојне учитеље наћи..Доситеј се томе радо одазвао и препоручио је за првога професора Богословије Вићентија Ракића, свештеника Српске православне цркве у Трсту и познатог теолога. Доситејев избор био је одличан, Ракић се примио поверене му дужности, дошао у Београд и почетком септембра 1810 отворена је прва Богословија у Србији. Као што је оснивање Велике школе нераздвојно везано за име Доситејево, исто је тако и Богословија његово дело и његова заслуга. Пред крај свога радом испуњеног живота, Доситеј је добио пуно и заслужено признање за свој несебични и плодни рад. Карађорђе је већ одавно желео да спроведе корените реформе у унутрашњем уређењу Србије. На скупштини свих народних старешина, 8, 10 и 11 јануара 1811, образована су прва српска министарства. Према решењу скупштине, постављено је одмах шест министара, За министра просвете поетављен ]е најученији Србин