Prosvetni glasnik

118

Просветни гаасник

кад педагошка атмосфера овлада школском целином. Тек тада може се сигурно упутити овом или оном васпитном смеру. Та сила назива се духом школе и она се у оваквим случајевима јавља као најјачи фактор школског васпитања. Власт над школском заједницом није крајњи циљ школе, већ само средство васпитног утицаја на дух школе. Школски дух претставља резултат свестраног утицаја на ученике. А таквих утицаја нма са више страна: наставничко особље, школски прописи, наставни илан, уџбеници, исхрана, одело, стан итд., а нарочито својства оних који руководе и управљају школом, који, управо, уносе животну снагу и енергију у све уредбе и прописе. Високим моралним вредностима, научном спремом, ауторитетом и педагошким тактом, може се лако овладати духом школе и створити у њој атмосферу интелектуалних и моралних стремљења. У старијим разредима средњих и средњих стручних школа дешава се, да често дух школе не зависи само и поглавито од наставвика већ много више од самих васпитаника. Гомила васпитаника организована и окупљена око својих вођа истиче девизу „не стежи — не притискај" и ствара посебан фронт, супротан настојавањима наставника, не презајући, при том, ни од колективне борбе са наставницима. ГТример овакве организоване гомиле могу нам пружити готово све наше средње школе из ближе и даље прошлости. Ова појава не би била чудновата у школи у којој се не бн, евентуално, умело управљати ученицима, у којој би се у погледу управљања њоме лутало као кроз мрачну дубраву. Настазници неће или не умеју да се приближе својим ученицима. Њихово мишљење о заједници своди се често на оно посувраћено аутократско уверење, да према заједници треба бити „у јежевим рукавицама". Поред тога, уместо неопходног дружења и трпељивости, они показују према својим ученицима само суровост и претерану строгост, Васпитач ће сигурно погрешити ако буде сваки поступак заједнице назвао доказом порочности и ако сваког васпитаника који учини неку грешку буде сматрао порочним дечаком. Он не сме бити неправедан, он се мора удубити у узроке и побуде учињеног дела.