Prosvetni glasnik

Белешке : |3$ ■ тања на која се стално мора тражити нов одговор, а код систематске граматике би извесне реформе биле врло пожељне. То је управо случај код ©брађивања немачких падежа. Како ће се страни ђаци најлакше увести у тешкоће немачких падежа, ђаци којима је такав формални систем непознат и често неразумљив? У ствари би требало немачки језик, као и сваки страни језик уопште, проучавати у његовој особености тако да се тачним рашчлањавањем његових делова вндн којим одређеним обликом он, према своме склопу, означава сваки граматички одвос. Али у практичној настави морају се страном језику чинити извесни уступци, јер се ту захтева да ученици што пре науче да говоре, и то најпре у кисаоним целинама које су сродне њиховом матерњем језику. Тек постепено они се доводе до схватања на страном језику неког облика који се на њиховом матерњем језику ствара другим процесима мишљења, или се уопште не може изразити. — У почетничкој настави мора се почети са најпростијим — а под најпростијим мислимо на оно што је са гледишта тога језика нај-простије. За странца су немачки .падежи нуни тешкоћа, јер осим словенских језика не постоји у Европи ни један језик који би имао падеже очуване у толикој мери као немачки. Енглез се приликом учеша немачког језика бори у овој области са истим тешкоћама као и Италијан илн Мађар. Наставник немачког језика мора дакле да узме прво оно што одговара сличном процесу мишљења на матерњем језику ученика. А то је обрађивање номинатива као субјекта и именског дела прирока. На друго место долази акузатив као објект. Како сам облик отступа од номинатива само код именица мушког рода, овај се падеж може лако научити; њега сви ђаци сразмерно брзо схватају, јер се објект већином познаје по реду речи. Идући падеж, датив, зећ чини многе тешкоће. Прво облик члана и личне заменице показује велику разноврсност, друго однос који овај облик изражава само је код неких глагола као дати, показати, одмах разумљив. — Однос изражен падежом који треба на крају обрађивати, можда се најмање може криво разумети, ипак је за учење најшкакљивији од свих. Често се налазе ђаци који после 6—7 година учења немачког језика не могу у мало тежем тексту да препознају генитив. Из методских разлога дакле требало би падеже обрађивати овим редом: номинатив, акузатив, датив, генатив. Писац је већ укратко нагласио које функције падежа долазе прве у обзир у настави немачког језика. Субјект, акузатив објект, предмет у дативу код глагола да?и, показати, поклонити итд., и најзад посесивни генатив обрађују се први стога јер полазећи од матерњег језика учениковог најлакше уводе у начин мишљења немачког језика; дакле не стога што би то била основна значења из којих се изводи свака остала употреба паДежних облика. Тако нешто хтети објаснити ученицима било би скроз погрешно, не само зато што се то не слаже с науком, већ зато што би се код првих предлога с дативом (ђе1, гт!, уоп) показало као погрешно. А ови предлози су нам потребни ускоро после објашњавања самог датива, да би било мало промене у разговору. Ни без предлога с акузативом не можемо дуго да будемо, и тако ћемо ускоро допунити област примене акузатива овим кон-