Prosvetni glasnik

132

Просветни гласник

струкцијама, пре него што пређемо »а посесивни генитив. Према томе било би сувишно објашњавати појмове као основно значење падежа. Остали начини употребе падежа, као адвербијална употреба генитива или разни независни акузативи, као на пр. за време, за меру итд. долазе тек много доцније на ред. Прве функције падежа — само из методских разлога прве, да би ученика превеле на начин мишљења немачког језика — чиие донекле костур помоћу кога може да се дође до склопа целокупне језичне наставе, а на вишем ступњу онда и до погледа у организам језика. Ову конструкцију не треба замислити као помоћну, која ће се доцније уклонити, већ у неку руку као челичну конструкцију модерних грађевина, која чини основну структуру зграде, док се спољашњи и унутрашњи зидови постепево изграђују и попуњавају празнине једну за другом. Али има једна ствар која ће одмах пољуљати овај костур падежа, постављен у поменутом методском реду, а то је деклинација. Ученици наиме деклинирају сасвим другим редом. Већина уџбеника доноси падеже према традицији старих латинских граматика по реду: номинатив, генитив, да^гив, акузатив. Многи с обзиром на модерна научна или практична гледишта стављају акузатив одмах иза номинатива и мењају: номинатив, акузатив, генитив, датив. Али врло мало њих састављају табелу тако како је увежбава.ју у методској обради падежа, наиме номинатив, акузатив, датив, генитив. Та разноликост чини врло велике тешкоће у настави, јер сваки наставник зна да ученици већину нових појмова науче на механички начин; они уче известан одређени ред сталним понављањем и асоцирањем са појединим члановима низа и тиме у исто време и функције везане са њима. Они могу донекле и да их примене и задрже, али они губе скгурност чим се уобичајени ред промени. Асоцијације стечене великим трудом и напором нестају, ученик мора да почне изнов.а, али старе асоцијације не ишчезавају сасвим, оне ремете процес учења по сећању и угрожавају утврђивање језичног осећања. А сваки практичар је то искусио и моћи ће да потврди да су често потребне године док дете не научи најзад да деклинира без грешке, сасвим на страну како употребљаза падеже у рекцијама. Писац овога чланка сматра да би требало да неко надлежно место можда Немачка академија са својим ауторитетом — постави једну норму у реду падежа, норму које би се бар уџбеници морали придржавати. Утврђено је да је овај традиционални ред — номинатив, генитив, датив, акузатив — у настави са странцима крајње непрактичан, баш због тога што се методско обрађивање градива врши другим горе поменутим редом. Нкје тако једноставно дефинитивно пречистити са једном традицијом употребљаваном вековнма. Али са разних страна су већ учињени кораци који су је мало пољуљали, и зато ћемо прво да се упитамо како стоји ствар с том традицијом. Деклинација је као и многе друге ствари дошла у немачки језик из латинске граматике и имала је испочетка осим данашња четири падежа још један аблатив и један вокатив. Доцније је број падежа редуциран ва 4, јер се увидело да немачки језик нема аблатива и вокатива. Ред преостала