Prosvetni glasnik

134

Просветни гласник

већи значај, пошто као падеж у коме су помешани аблатив, ииструментал и локатив и остали односи, најзад и као предложни падеж показује велику покретљивост и еластичност. Ако се дакле сложимо с тим да ред падежа у шеми деклинације треба да буде исти као код методског обрађивања, морали бисмо заправо н каше латинске граматике да изменимо у томе смислу, да се ученици не би бунили. Ту би требало чути мишљење класичних филолога. Писац овде још једиом наглашава да су мађарски класични филолози већ донекле изменили традиционални ред падежа и да њихови ђаци већ неколико деценија уче акузатив после номинатива. Други корак, стављање генитива иза датива још није учињен, али то не би било тешко, кад би германисти за кемачку деклинацију увели ова.ј ред као практично и логички тачан. Потребно би било да и слависти кажу своју реч о овом питању, јер је код њих још опште у употреби традиционални ред падежа. На крају ових цнтересантних потстрека на размишљање, писац говоои и о номенклатури падежа која данас више нема никаквог смисла и сматра да би је требало узети у разматрање као посебии задатак. Д. Г. ВАСПИТАЊЕ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ У ИТАЛИЈИ Са појмом школе недељиво је везан у нашем дослдашњем мишљењу појам једне куће. Као кућа приказује се она детету при преласку из дечје собе у родитељској кући у прво састајалиште омладинског друштЕа, у коме ће се његов живот проширити и обогатити. „Школа" је с тога за већину људи оличена у једној згради која се састоји од зидова, учионица и затворених просторија, и тешко је замислити као нешто нормално школу без зидова и одељења. Још много теже је замислити школски живот који се одиграва под ведрим небом и отступа од утврђених норми наставе у затвореном простору. Последица тога је да се настава под ведрим небом, дакле настава изван учионнце, у слободној сарадњи између ученика и наставника, сматрала као нешто настрано, подесно једино као интересантно средство за здравствену заштиту младих генерација. И стварно, то је било осећање хигијенске и социјалне бриге које је довело до оснивања школе под ведрим небом, јер њу су пре свега заступади хигијеничари који су тежили да подигну здравље деце, а нарочито оне из туберкулозних породица. А ова благотворна брига изазвала је онда у Италији карактеристичан педагошки • покрет који је подмладио целокупну наставу. Мусолинијева Саг1а Љ11а 8сио1а, која проблем школе схвата као васпитни проблем и позива породицу, као и фашистичку омладинску организацију ЂИЛ на директну сарадњу, дала је овом покрету јак потстрек. Школа није више као досада ограничена на задатке чисто школске природе, за које је изрично била надлежна, већ се на њу преноси веће достојанство и