Prosvetni glasnik

Белешке

133

четири падежа је задржан, делом можда стога што су немачке граматике још до 18. века биле писане на латинском језику. Није се испитивало зашто се у латинском генитив ставља иза номинатива, и да ли у немачком има разлога да се тај ред задржи. У новије време има класичних филолога који чак ни у латинском више не узимају као меродаван овај традиционални ред падежа, и не примају га ни у наше латинске и грчке школске граматике. Они стављају акузатив после номинатива и образложавају то тиме што акузатив својом функцијом у реченици игра много важнију улогу него сви остали падежи. Стављање генитива иза номинатива није у латинском имало другу сврху до да покаже основу и врсту деклинације именице. Али деклинација се може исто тако лако одредити по номинативу плурала, као и по генитиву сингулара, у многим случајезима чак и боље. Кад се дакле према овим расматрањима тај традиционални ред падежа може и у латинском изменити, чак је и измењен, онда нема никакзог разлога да се он у немачком задржи, тим пре што се основа у данашњем немачком уопште 11е може распознати, облик генитива за граматику дакле више ништа не значи, а номииатив плурала показује све' што ученик мора да зна за прављење свих падежа. После ових расматрања писац прелази на питање. Којим редом треба ученицима да дајемо падеже да деклинирају? Методска расматрања дају ред: номинатив, акузатив, датив, генитив. С гледишта науке је сасвим споредно како ће се дати падежи и разни начини њихове употребе. Јер историски нити по развоју нити по значењу нема ни један падеж првенство преД другим. Стога би се могли посматрати и с другог гледишта сем метбдског, нз пр. према томе колико се често појављују и какав је данашњи обзтк падежа у говорном језику. Ако то учинимо онда можемо иосле номинатива кбји бесумње као субјект и име ствари стоји на првом месту, одмах да ставимб акузатић. Јер акузатив има обимнију функцију него остали зависни паДежи, јер у њему стоји номинални појам на кога се најпре и геотпуно однсси вербални појам реченице. Осим тога он се употребљава са врло много предлога, облик му је најзад код именица и заменица женског и средњег рода, па и код придева, потпуно једнак номинативу, тако Исто и код многих имена мушког рода, ако се изузму именице мушког рода слабе промене и члан. — После акузатива према горе поменутом принципу најбоље је да дође датив. Он се самостално нешто мање употребљава, али њега регирају многи глаголи и предлози, одржан је прилично у свима наречјима, тј. ретко се замењују неком предложном конструкцијом, и вајзад облик му је код именица у једнини скоро једнак с номинативом. Заменице и придеви мењају се јаче, али њихова деклинација долази у настави тек доцаије на ред. Последње место у реду заузео би генитив. Он се од свих падежа најмањг појављује. У говорном језику је скоро сасвим ишчезао, у књижевном језику још животари као посесивни генитив и као реакција извесних глагола, придеза и предлога као и у неким утврђеним облицима. На место генитива долазе постепено предложне конструкције и други падежи и потискују сам генмтив и из књижевног језика. Док датив у немачком добија све Просветни гласник бр. 3—4 &