Prosvetni glasnik

На Великој школи у 1883 1887 године

149

заснивао и на том знању, то је ради нашег разумевања ствари, морао један или два часа употребити и на то да нас унеколико упозна и с основима више математике. У другој години Алковић се исто тако обимно задржавао на теорији таласања. Те су га лекције немало задржавале, те је стога и не улазећи много у хипотезе о природи материје итд. само препоручивао нама да сами проучимо из каквог страног уџбеника готово читаве партије из науке о електрицитету, па донекле и светлости итд. Његове лекције о томе биле су ужурбане и доста скучене, умногоме и стога што се већ примицао крај последњег семестра и доба испита. Лако је међутим погодити да се и сувише мали број студената одазивао његовој препоруци. — Алковић је у ово доба већ имао једног аеистента, који му је био и препаратор и припремао покоји експерименат у смислу професорове лекције. Тај препаратор био је један наш старији друг, студент четврте године (Мијалко Ћирић), који је доцније био државни питомац за физику и механику у Паризу. Нажалост, физички кабинет тадашње Вел. школе био је врло оскудан у научним средствима уопште и није имао ни толико апарата и утензилија колико их мора имати иоле бољи гимназиски кабинет. Није било ни механичке радиошше за оправке итд. У Београду тада није било ни електричног осветљења, па се и у овом кабинету производила електрична струја за неке експерименте чак и обичним електричним батрријама, акумулаторима или у ређим случајевима једном малом Грамовом машином итд. Већег лабораториског рада дакле није ту ни могло бити, и слушаоци који су желели одати се и практичним радовима, вежбањима итд., могли су махом само с нарочитим одобрењем професора и под надзором препаратора простим разгледањем унеколико упознавати конструкцију неколико већих електричних машина, мотора, дурбина и електроскопа, извесних калоричних апарата итд. Један мали програм, који је обухватао упознавање с Атвудовом машином, мерење истезања извесних метала на топлоти, мерење виших температура, мерење напона, притиска ит.д. извесних гасова, испитивање ампераже и волтаже акумулатора, извесних галванских елемената ит.д., био је готово све чему су могли приступити не само уз предавања из физике у првој и другој години већ и после тога они студецти који су аспировали на стручније студије