Prosvetni glasnik

На Великој школи у 1883—1887 годнве

!5б

гледању на систематкку и морфологију, ако не нн из каквог другог разлога, а оио бар стога што само тако могу продужити његов рад. А у нашој земљи, говорио је, још има пуно непронађених и необјављених биљних врста. Панчић је у ово време био већ доста повучен човек. Иако је био врло приступачан студентима и од њих поштован, није крио своје незадовољство што се све мањи број нових слушалаца одаје науци коју је он обрађивао. Он је у тоу покаткад узимао и позу ментора, па нас је једном приликом, крајем једног месеца, кад му студенти због неког свог весеља нису дошли на час, врло оштро апострофирао. Видело се да је тада из њега говорио негдашњи ректор! Ипак, кад се мало стишао и кад му је један студенат објаснко да је тај случај само последица младићског весеља и испивених чаша вина, он се на затракивање осталих и питање: да ли је шкодљиво пиги алкохолска пића, само осмехнуо и ваљда сећајући се свога ђаковања одговорио: Једанпут годишње — није, али више — јест! Ми смо разумели алузију, поздравили га и обећали да се случај више неће поновити У овој години требало је слушати и зоологију као и још неколике друге природне науке. Нажалост, професор зоологије, др Лаза Докић, који је некако баш у то доба постао и гувернер малог краљевића, једва је доспео да кам одржи неколико часова, упутивши нас на практичан рад по свом већ штампаном Аналнтткои и систематском прегледу животиња у Србији. Отуда је по одлуци факултетског савета припало у дужност Јови Жујовићу, професору геологије и палеонтологије, да уз ову последњу науку одржи један циклус предавања и кз зоологије, како ми, природњаци, не би остали без тако потребних знања. Жујовић се томе одазвао, мада су та његова предавања била више зоолошко-палеонтолошки преглед животињског света с обзиром на значај овога у геологији него дубље залажење у чисту зоологију. Нешто из упоредне зоологије и анатомије било је као неки завршетак тих предавања, чији број и није био селгаск. Неколико предавања из систематске ентомологије одржао је у то доба, заљда добровољно и као приватни доценат, и др Р. Лазаревић, али су иначе у све ове природне науке дубље и систематски могли заћи само они од нас који су се томе доцније посвећивали ка страним високим школака.