Prosvetni glasnik

178

Просветни гласник

молим, Да нас извлните у овом, будући нзм је писати било немогуће, као и у том, што нисмо у свему онако постугшли, као што смо вам штафетом јавили да поступити намеравамо. Ми смо вам еирјеч јавили, да тело нећемо парати и да ћемо ју у Н. Саду код Јовановске церкве саранити. Но у обадва случаја друкчије смо поступити морали. Она је, Господару, пред ноћ око 6 сати изданула, и ми смо вам одма ону штафету послали: но већ око 9 сати вечера почела јој кров на нос тећи. Доктори су казалн, да ако се не пара, неће моћи нимало држати се, ово од врућине садашњег времена, а ово- од отока трбуа њеног, и од многог бљувања, кое ју је пред смрт онодико узнемиривало, будући мора бити, да јој се жуч пореметила. У овом обстојатељству много смо размишљали шта да чинимо, и видећи сутрадан да теченије и удар већи и већи бива, и имајући у виду, да је неопходимо нуждно и њеному достоинству је сходно погребсти, по чему су « разна приуготовленија к тому чињена, согласисмо се и наредимо да се пара, и да се у најтањем степ.:ну, а имено само трбу, балсамира. Доктори су се уверили Да је болест била запаление црне џигерице, коју су у таковом стању нашли, да се могла између прстнју као кров разстрти, а тако се и жуч била покварила и већ се показивали знацн водене болести. Што се тиче сарањивања, разсовјетовали су нам овдешњи граждани, да ју не погребемо код Јовановске церкве, будући да та церква лежи у једноме краичку вароши, где је порта врло велика, и где би се могло Догодити, да какав безбожник изкопб ју ноћу, у надежди каћи какзог адиђара и т. д., и совјетовали су да ју погребемо код велике саборне церкве код Епископије. Но и у овом покажу нам се претпјатствија. Царска заповест гласи, да се нове гробнице не зидају, но само старе отварати могу. Почнемо, дакле, старе тражнти и бирати, да буду на лепом месту, и да гробница буде какве кзумрле фамилије, и по тому да прннадлежи церквн. Но таман смо за две гробнице почели с тутором разговор иматн, ал' се нађе по неко кој са известним правама почине нешто протестирати, да је он незнам каков сродник оне фамнлие и т. д., и премда би тиј људи имали распру с туторима церковним а ме с нама: ничем мање, помислим ја, да се нећете, Ваша Светлости, надати да ћу ја у овом случају ишта учинити, што би могло до тога довести, да се нека нарница над гробом