Prosvetni glasnik

Поводом стогодишњице смрти кнегиње Љубице 179

Светле Супруге високог нам Господара води. Што су ее ови два парничара одма при самом бирању гробнице нашла: то сам морао мислити, да ако се над којом трећом гробницом никакав парничар сада и не нађе, могао би се наћи после логребенија, и тако опет никоим начином бити изван опасности процеса. У овом магновенију падне ми решителна мисао на ум, отидем ко књазу Михаилу и саопштим му ју, с овом речима: „Госпођа је пред смрт непрестано молила, да се само преко Дунава пренесе, макар само у Каменицу, и желила је да се у Земуну код деце Госпође Перке погребе. Г. командирендер разсовјетовао је ово, из узрока што он не би могао допустити, да много дружества њу у Земун спроведе. У Н. Саду како са сарањивањем иде, ТО смо виделИ. У Карловци код цеЈ.,.ве сарањивати није слободно, него у гробљу. У ови опстојатељстви ја налазим да ће најбоље бити тело у манастир Крушедол, као сербску деспотовину однети. Тамо су Мајка Ангелина и њени синови Максим Владика и Јоан Деспот, тамо су наши патријарси и многи митрополити као у старој Митрополији погребени. Ако времена донесу, лакше ће бити њу с оне стране Дунава из манастира од калуђера, кој с церквама и моштима располажу, у Сербију отнети, неже ли из каквог другог места где се морају мирске власти и обштества у договор узимати. Ако ли се не буде никуд преносила, то она не може нигде тако лепо намештена и сахрањена бити, како у овој серпСкој деспотовини." Кнез Михаило са сузама примио је представленије ово, и рекао је, да мисли, да мајка његова кад би проговорити могла, ништа друго не би могла пожелбти. То и прочи сви без разлике и без икаквог примечанија одобре, кром што су неки били мненија тог да се отнесе у Раваницу код кнеаа Лазара: на које сам ја учинио примечание да је тај манастир много даље од Крушедолн и да би се могло учинити Као да ми чинимо неке сојузе смисла с кнезом Лазаром, које кам се при Крушедолу, као при манастиру најближем до Карловца, тако толковати не може, и тако остане ствар при первому, и ја будем послан от кнеза Михаила к Командирендеру молити за дозволу, да тело наше Госпође у Крушедол пренесемо. Г. Командкрендер саслушавши речено умствовање Наше није ништа проткву тога приметити имао, и обешча да ће нам у свачем на руци бити. Вудући пак да је нуждно у том