Prosvetni glasnik

180

Просветни гласник

(удобрение Конзисторие карловачке и братства ман. Крушедола, то одма пошаљемо на горњем темељу у Карловце и Крушедол Богдановића, кои нам донесе глас да Конзисториа ту ништа на против нема, а да братство манастира то за чест себи прима Госпођу Кнегињу међу знамените Србље гробног притјаженија получити, Много се озде отликовао г. Стефан Хаџић 'и г. Манојло Коларевић као поверени г. Митрополита Раичкћа кои су и у Карловци и у Крушедолу сваку могућу услугу и предусретателност указали. Питали смо такође Магистрат карловачки да ли неће противно бити народу што ћемо им кроз карловачки цео атар мртво тело пронети, будући да предразсужденије народа простог противу тога војује, и добили смо одговор, да ће Магистрат све могуће услуге, јошт у спроводу и чест, књагињи учинити И тако закључено буде да се Госпођа у Крушедолу погребе, где г. Хаџић и братство најлепше јој место из-беру, а имено у церкви, иа сред женске преплате, нова гробница изкопана је и изидана за њу. Са десне стране до ње стои гроб митрополита Јоана Георгијевића, више овог Никанора епископа печујског, а више овог обадва патријарха Арсенија Чарноевића и Шакабенте. С леве пак почива деспот Георгије Бранковић онај, што је у Егри у Бохемији познатом судбином умро, и у истом гробу нолковник Атанасије Рашковић. На пољу пред вратима церковним под сводом погребени су архимандрити крушедолски како би антишамбрирали, и међ њима наш добри стари архимандрит Крестић, који је пре два три месеца умро. Како су новосађани разумели, да ми оћемо тело у Крушедол да носимо, дојђе ко Књазу г. биргермајстер Камбер, и зажели с њим о том про! оворити. Но Књгз у печали пошље га к мени. Ја се нисам трефио у квартиру, но како сам разумео, отишао сам к њему, где он меии зажали се, да је обштеству новосадском жао и стидно, да се Књагиња из средине њиове носи, кад је овде преминула, кад је варош новосадска и њој н свима Србљима сваку љубав указала, и кад се људи боје града и буре, из предразсужденија о пренесенију телеса; каже да они жале, што смо ми оне људе, кои су за гробнице нека толкованија чинили, слушали, примјечавајући да они на то никаквог права не имају, и да обштесТво новосадско нуди гробницу коју ми хоћемо. Ја сам њему благодарио обширно на свој услужнивости и Магистрата