Prosvetni glasnik

На Великој школи У 1883—1887 годиае

његова предавања, јер су већ готово од првог часа била праћена извесним експериментима (анализа хлорводоничне киселине, воде, амонијака итд.), а већина његових нових слушалаца вероватно је први пут тек тада и видела односне апарате и експерименте. Гимназијска настава из хемије у то доба била је у нас свуда махом и сувише слаба и недовољна! Нажалост, Лозанић није тада имао никаквог сталног помоћника (асистента) и највећу помоћ му је још чинио један стари служитељ-лаборант, који је студентима већ и раније био познат као „чича-Илија". Тек доцније, по свршетку I семестра, Лозанић је призвао једног од наших другова (Мих. Благојевића), који му је био препоручен као његов земљак из унутрашњости, и стао га упућивати у асистентску дужност и помоћ у припремању предавања, експеримената итд. Иначе специјалније обраде појединих одељака хемије (физичка хемија, електрохемија итд.), није тада било нити је за њих постојала каква посебна катедра. Монотони говор Лозанићев с једне стране, а слаба гимназиска припрема за ову науку већине наших другова с друге стране, као и поступно удубљивање у саму науку и њене теорије и хипотезе, па онда и извесна сувопарност и конкретност материјала који ова наука проучава, чинили су да је у току целог семестра релативно мали број новоуписаних слушалаца, само нас неколико, било и остало уредан и ревносан похађач ових предавања; остали су се већ после неколико часоза прилично дезинтересовали овом науком, а понеки и спремали да чак и по цену промене факултета пређу на друге, разумљивије им или „интересантније" студије. Узгред буди речено, хемију су с нама слушали и наши другови, уписани у I годину техничког факултета, а и њих је било колико и нас. Крајем октобра Лозанић је одржао с нама први свој колоквијум за тај семестар, и ми смо тек после тога видели сву озбиљност посла кога смо се прихватили, па је 5—6 нас било после већ стална и редовна публика на овим часовима; остали су долазили нередовно. Колоквијум је имао за последицу још и то да нас је Лозанић увео у нарочиту лабораторију, у којој смо имали упоредо. с његовим предавањима упознати реакције појединих елемената и хемиских спојева, углавном по једној аналитичкој табели, коју је он за овај циљ био још раиије израдио и штаглпао. Лабораторија је била без неких особитих уређаја, имала је само обичне лабораР