Prosvetni glasnik

МаЈка у нашој народној поезЈгЈн "Ц®

за седам месецн — данас ми се млада преудаје; ја не могох од јада гледати, већ побегох саду винограду". Зар има срца које не би задрхтало пре овим призором? Ова је мајка преживела тежак удар још кад јој је син заробљен, а сада, кад јој се мила снаха преудаје, њој је било још теже, јер је сву љубав према сину пренела на своју племениту снаху. То је мајка тужећи, при повратку кући, јасно изражавала: „Ој Стојане, јабуко од злата! Стоју мајка Еећ заборавила, снахе Јеле заборавит нећу. Снахо Јело, неношено злато, ко ће стару дочекати мајку?" То је за шу било друго умирање. Удес је хтео да ова мајка доживи највећу радост, да види у дому и сина и снаху, али јој је та срећа донела и слатку смрт; у путу је дознала да јој је син дошао и: „Кад угледа свог Стојана сина, мртва мајка на земљицу паде". Само су материна осећања толико јака! Света мајко, твоме лику је место крај иконе домаћег свеца! — Таква је мајка и Милићбарјактара, Бановић Секуле, која умире на гробу свога сина, и многобројних знаних и незнаних синова нашега народа. Таква је истинека мајка Србинова. Својом обилном животодавношћу, свесрдним бдењем над својим породом, свестраним и најбољим настојавањима око подизања што племенитијег и снажнијег потомства, наша мајка је вековима била велика снага и непресушни извор нашег одржавања. Деца према мајци Но каква су деца према таквим мајкам.а? Да ли су достојна помена и похвале? Народна нам поезија и о томе пружа обил>е материјала. Било је, додуше, и незахвалних синова, али их је народ — песник осудио и жигосао, а тиме још више мајке уздизао. Нека сирота мајка подигла је девет синова хранећи их „тугом и невољом дању и ноћ на преслици туђој". А кад дође време да они своју стару мајку хране, они је гоне у свет: „Ми те више ранит не можемо, него узми два кленова штапа, о рамену просјачку торбицу, па ти хајде просит по свијету". Како тежак и неопростив грех! „Јадна мајка ђецу послушала". Кад је дошла у гору зелену, „сједе стара те сузе пролива". Виша сила је ту кезахвалност и аечовечност казнила и повратила мајку у дом да то види. Досетившп се јаду, мајка христовски опрости све и поче