Prosvetni glasnik

Просветви гласник

се молити: „Боже јаки, и сви Божји свеци, мојој ђеци опростите грјехеЈ" Зар ово није вечита опомена за све нас који свакодневно чинимо тешке грехове и вапимо за најтежим казнама? Љубављу и разумесањем најбоље се лече и највеће увреде. То нам је нај' бољи рецепт, спасоносни рецепт наших мајки. —- Ови дримери незахвалности и грубости према ма^ци врло су ретки. Међутим, пуно је података из којих блиста нежност, пажљивост, благодарност, синовска и кћеринска љубав и поштовање према родитељима, особито према мајци. „Слатка мајко, моја слатка рано", изразито одаје детиње осећање према мајци. Једна ее кћи хвали да је „лијепо бабо милова, трипут више остарела мајка". Не видееши дуго своју мајку, Предрагов брат Ненад својој дружини говори: „Ој дружино, моја браћо драга, ја сам вам се зажелео мајке. Хајте, браћо, да делимо благо, да идемо сваки својој мајци". Јакшић Богдан, разговарајући се с братом после деобе, жади се: „Док ми, брате, скупа пребирасмо, и мајка нам дворма управљаше, тад се наши двори бијељаше, и гости нас често походише. А како се, брате, растадосмо, и љубе нам дзорма управљају, тако наши двори потавњеше, и гости нас, брате, оставише". Како дивно и искрено признање истинољубивог сина! Андријаш, смртно рањен, сећа се у последњем тренутку своје мајке па моли брата Марка: „Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, немој ти јој, ја те молим, крива дила учинити, и мој дил ћеш подати нашој мајци, зашто си га нигда веће од мен не дочека". Штедећи мајку да не дозна за његову смрт, он даље поручује: „Немој ти јој, мили брате, истину казиват, ни нају мајку никако зловољити". Деспотовић Јово, ка смрт болестан, жели да види мајку, па шаље слугу по њу, али му наређује: „А њој немој право казивати, да сам се ја на смрт разболео, већ јој кажи од мене поздравље, да се ја сад на војеку опремам, преко мора за девет година, па је зовем да ме благослови". А у његовој последњој жељи етоји: „Моје благо мојој старој мајци, нек се рани и ода зла брани". Кад је млади овчар Јездовић Мушика, нападнут од Турака, видео евоју смрт, он довикује стрицу своју последњу жељу: „Аманат ти моја стара мајка!" Ко би све набројио ове дивне примере који у срце дирају сваку благородну, поштену и истинску душу?! Ту је снага која нас диже и држи у најтежим часовима, као и у свакодневној борби живота,