Prosvetni glasnik

Дом и пгкола

809 т

ксцрпена!" Разумео сам је, јер сви ми тако изгледамо после петога часа. 3) Одевање ученика, а нарочито ученица, треба збиља да буде скромно јер, поред тога што је скромност најлепши украс ђачки, у једној демократској установи каква је школа, где, поред богатог у истој клупи, седи серомашак; поред гладнога сит; поред лепо одевена — неодевен; поред срећног — несрећан, неугодно је видети „налицкана" лица на којима сија радост од угодна живота у срећном родитељском дому, поред оних на чијим се лицима огледа јад, беда, глад. О томе је лепо рекао своју мисао и један француски филозоф: „Нехумано је показивати се срећним пред онима који су несрећни". 4) Кажњавање ђака. — Иа састанцима Заједнице дома и школе још се са ђачким родитељима расправља и ово питање, јер већина ђачхих родитеља не познаје ону скалу казни којим се кажњавају њихова деца у школи за грешење против Дисциплинских правила: укор разредног старешине, разредног већа, директоров, наставничког савета и, најзад, удаљавање из школе за једну, две и више година, па и на свагда! Једино ову последњу казну ђачки родитељи разумеју и осећају довољно. Већина ђачких родитеља је од оних предратних ђака, који су и сами били кажњазани у школи, али не укорима већ затвором од 2, 4 и 6 сати, па стога сада, потписујући оне разне „укоре" својој деци у Ђачкој књижици, и не узбуђују се много због тих „укора", јер не знају да се казне ређају аутоматски, и не могу се понављати (бар оне веће), те да несташан ђак брзо доспе до казне укора наставничког савета, која одговара оној предратној: 6 сати затвора, после које аутоматски долази искључење из школе ... И о томе имамо ми, наставници, непријатну дужност да обавестимо ђачке родитеље на састанцима Заједнице дома и школе. И најзад, да кажемо коју реч овдеи отоме да има и таквих ђачких родитеља, срећом мали број, који себи допуштају слободу да у присуству своје деце-ђака, са супругом, уз добар ручак и чашицу вина, прокритикују школу коју учи њихов син или кћи, и наставнике! Не говоримо овде „про домо. .у нашу корист, већ да бисмо указали ђачким родитељима на то да они тиме чине велику грешку и грех према својој деци. Деца некритички прикају казивања, нарочито својих родитеља, о наставкицима у школи.