Prosvetni glasnik

210

Просветни гдасник

да се у њима рађа жеља да се са критикованим наставником мало прошегаче што, наравно, иде после на њихов рачун. Деца-ђаци, никако нису форум пред који треба износити незгоде шкоде, па и ако их има. Не сноримо да има и неуредних наставника који, и са својим другим манама, не могу деди увек да служе за пример; но тај суд и критику треба оставити другима позваним за то да ствари исправљају, а. не чинити то пред дедом јер, као што рекох, деда примају ове ствари радо, али некритички, па се према њима и равнају у погдеду става према школи и својим наставнидима, што све, као што опет рекох, иде на њихов рачун, односно родитељски!.«« Ад. Милићеваћ