Prosvetni glasnik

Сукоб два света у једно} срнској драат

Ш

Астора, већ нешто далекосежкије к замашнкје, кенгго крутшо н свеобухватно. То је побуна проткв амсрикаипзаг^ије жквота и свете, проти-з технике и мехатп-же, проткв ргцконалкзма и кашинизка, проткз умртвљазања духа н срцг, проткв убијаља чозска V човеку, протиз диктатуре материјалистичких учења н заробљавања пајвишкх моралних и релкгиознкх снага у људским душама. Овако широке н сложепе садржине, овако ннтересантаи и значаја« дожизљај о соету, са сбиљем заннмљизих епкзода, вешто убачених дигресија к разноврепнх асоцијвцмја, стегнуте су у оквир једке комедије од свега 131 штампане стране. Да би се то постигло у пуној мери, писац је морао да унесе у дело зредог себе, да уложи а сзе раннје капоре око савлађивања форме. И не само гледалац овога комада, који посматра развој радње на позорници, у одличној режији н у кнтерпретацији најбољнх наших глумачких снага, него и читалац који узме да га чита, инстинктивно осећа да је писац овај свет тако актуелног и значајног сукоба у себи дуго носио и поједине типове у својој стваралачкој машти. Толкко је присан и ннткман међуоднос пксца према својнм ткповкмг., н то ке само прека Сану п Варану, к-его и према јукацкма н јукакињама с с-ке страке Океака. Изко до сржи националаи, пксац се дубоко ужквео у амерички кенталитет, као да је годинама живео у Америцн, к оцртао је низ сложених типоЕа америчког света са финнм психолошким карактеристикака. Уметничкој вредности ове комедије знатно доприноск њена заксга вкртоузна форма, мајсторска сазладаност драмске грађе, савршена сценска обрада, кзванредан смисао зз композицију и тгнано ссећаае за бннске е-фекте н позоркшне финесе. Ке мање је значајно што је све то постигнуто без нарочитог тражења и упнњања, без у нас тако уобичајеког арткзна, аранжкрања н артнфнцкјелностк, иего природко и спонтако, као адекзатан кзраз унутрсшњпх сазнавања и дожквљавања. У току целога комада гледзлац (кли чнталац) има поуздако осећање да је писац духовко сагоревао стварајући опо дело, да је свака сцена инснирксака унутрашњкм сагледањима к услозљека стваралачким кмператизом. Унутрашњи проблем Среће А. Д. остао је у нашој критици несхваћен. Каши криткчари нису осетили разлику између још примитивне хумористичко-забављачке тематике Нушићевих ко-