Prosvetni glasnik
270
Просветин гласник
да фасада нашег павиљона на Међународној нзложбн уметности и технике у Паризу 1937 г. није задовољавала елементарне законе архитектуре. Тако су п>ред улазом павиљона фигуркрали стубовн, и то једико ргди декоративкости. Међутим та је замнсао, Еећ у свом ембрионалном зачетку, била погрешна, и то с разлога тога што се нису смели пргдзидета стубови који не суделују у конструктивном склопу архитектуре павиљока. Обезглазљени и осамљени, они су стршали без капитела и без терета над собом, дајући утисак рушевине, осакаћености. Само катастрофалип катаклизми: жестоки земљотреси, немилосрдна везувска ласа могла с/ кзмепити слику величанствених египагскиг., грчккх и ркмскпх крамова. Па ипак све до данашњих времека сдржглл су сг пајглгментгркији конструктивни чиниоци, тј. стубозп који су гсрдо и усправно носили још увек највећи терет грађевине. Упоредимо само кедозреле стубове нашег пазиљона, који нису имали ки духовне улоге ни материјалкг дужксстн, са огромном функцијом дорских, јокских и коринтскпн стубоза, са њихозом беспрекорном и елемектарком физичком улогом, са њиховкм кстинским оваплоћењем пластичких стзарпости н идејккх откровгња. Познато је да је стуб у архитектоксксм плаку елеменат неминован органском и. конструктивкои хсизоту једне сложене целине. Свако људско дело одговара некој идеји или некој потреби, без чега не бисмо могли доказатп разлог постојања тога дела. Стога стуб који не васкрсава лепотом истине, који не усхићује уобличавањем естетске идејг н који не учествује у органском животу архитектуре не оправдава своју егзистенцију. Он ће тада деловати као болесник коме ;г згбрањеко коскти терет — а такви стубови не могу бити ни дгкоратлзни. Принцкп тргнспозиције архитектонских облика није мање занинљкз и код гзозденкх ограда и преграда. Испупчења и удубљгња полукружккх гзоздеких линија дивно подржавају вертккалне и хоркзокталке полуге конструкције. Али прекомерно инспнрисање ка архктектонским мотивима није увек било пожгљно, јер кас јпто се ке могу прилагодитк природи метала многи архитептонски облици ксто тгко и многе материје нису у могућности да се узнесу и да ожпве пластички израз архитектонске форме. Познато је да се техккчки дух гзозденнх преграда састоји