Prosvetni glasnik

Декорзтивли елементи архитектуре н уметвост коаструисаал, 273

постављеио својом ширином према гледаоцу што, нажалост, доказује да се без икакве стварне потребе примењивала знатно тежа и компликованија техничка процедура извођења прозорских преграда. Решетка која има ману тешке и незграпне композиције услед фронталне ширине и расплинутости декоративних линнја, спречава не само обилно пролажење светлости и ваздуха у унутрашњост храма него не пружа ни довољно отпорну снагу према сваком јачем спољном притиску. Утицај архитектонских тема и њихова транспозиција осећа ее и на декоративним површинама пламених витража средњевековних готских катедрала. Ту често наилазимо на архитектонске облике камених сводова у виду балдахина. Уобличавање фигура и архитектонских мотива није се изводило путем претераног нијансирања светла и сенке, још мање путем суптилне и расплинуте гравуре. Захваљујући чврстим и изражајним декоративним линијама балдахини су се лепо прилагођавали општем ритму облика архаично конструисаних фигура и грациозно компонованих орнамената биљног царства. И декоративне композиције бојадисаног стакла београдске Саборне цркве имале су архитектонску позадину. Мајстор ових витража извео је и осенчио врло верно светачке фигуре као и беспрекорне облике архитектуре. Али добар витраж не захтева ту идеалну илузију архитектонске стварности; он не тражи ни тачност перспективе, на савршену модулацију волумена, ни сувишно нијансирање, тј. сенчење. Сем тога су витражи Саборне цркве извођени с анемичним темпераментом и магловитом палетом, па и ти пластички недостаци доказују штурост техничког знања и оскудност уметничког осећања код пројектанта и извођача. Готско стваралаштво доказало нам је исувише убедљиво да величина витражне уметности лежи, првенствено, у изразитости и упрошћености форме и линије, у једноставности покрета, затим у лепоти и веселој хармоничности скромне скале фантастичних и живих боја. Прозори хришћанских храмова који су били већег обима дељени су каменим преградама шш гвозденим арматурама, што је било потребно да би витражи могли одолевати замашној сназн ветра нли непредвиђеном физичком потресу и притиску. Ту се водило првенствено рачуна о томе да цео простор композиције