Prosvetni glasnik

Б е л е и ке

295

вадопунити. Најбољи уџбеник не вреди ако на -ставник не предаЈе свој предкет савесно, са потребннм обј&шњавањем н кадоиуњазаљек (евентуаано н скраћивањем), него се гадовољи с си::м сгереотипжш „одавде — довде". Грешке у овои уџбенику су дзојаке природе: тбжае и гвесше, Прве, иоје задиру У суштину прадмета, а којих ;<е маго, морсју сг одмах уклонкти. Дауге, па:г," небитке, схваћезг лкч::о и по сспственом нгхођењу, мсгле би и остати бсз уштрба по сам предкет. Ми ћемо, свом прклкком, Естаћи неке глазније и важкије замеркг, добронамерво, у жељи да повећамо вредност овом и огако добрсм уџбеикку. Да конкретишемо предње нспоиеие. Тако лекцију (7): „Крштење Господа Исуса Христа" (стр. 13—16) треба посзе прерадата н кскразити веће грекке. — На пр.: Речи „Ево, јегње Божје... (Јоз. 1, 23) ннје Јован Крститељ рекао пре крштења Христова када је угледао Иеуса да долази ка Јордаа да се крста, него је м рехао после крштења, тек прн позратку Исуса кз пусткње, Ессле кушгња. Наиме, Јоеси се тек п-ссг-е крштења Ксусоза н појазе Духа сзетсг у внду голуба потпуно уаерао да је Исус кз Назарета за::ста обећани месија и Скн Божји, јер се тада сстваркло. о&ећање и претсказкззње Зожје, дего Јовгоу раиаје: „Ка кога видкш да силаги Дух и стоји ка н>сму, то је окај која ће крстнти Духом светијем" (Јов. 1, 33). Дотле га Јозан „не знаде" (нбид.) тј. не оамо да га личко кије позкавао (;ер је Јоваа већ сд раке младоста жквео у пусткњи, а Исус у Мазарету), кего дстле Јован ккје г.ред нгродсм прстом уакрао у Исуса као Месију, вако јв са шш — већ по артању својкх роднтеља о чудесном зачећу н еођењу Кс. Хркста тг о другкм околвосткма ксјг су нратнде тај догађај, ка и кз разговсра са Исусом, а н упу &ев од Бсга ксгао веровата у Исуса као Мескју; гато са к устехсе да крсти Исуса. А народу је дотле неодређено, ие означујући личности, кајављивао долаоак Мескје који ће крштазата Духом сзетвм х ог&ем. — И&илжом кршгења Екдео ;е Духа Еож;гг н Јсз-аа (Јсз. 1, 32—33), г ке семо Исус, како ба иагледало »з пкшчеву кр-кчању. — Осгас тога, пксад грешн хад каже да је Христсс „својнм крштењем оснозао тајну крштења". То је Христос учкнко каснкје, при растанку са апостолтш (Мат. 23, 18). — На крају, треба камеккти н слгзку крштења Хркстова, коо невравославвог твпа, пошто се крштавање на слици приказује као да је извршено облнјевањем. У вези са овом лекцијом треба и у следећој лекцкјн „Сведоче &е Јоваиово о Господу Исусу Христу" (стр. 16) исправкти једну грешку. Нааме нвје Јозан „сутрадан по крштењу" видес Исуса и рекао опет: „Ево, јагње Есжјг . . .", вего сутрадаа по псвратку Ксуса вз пусткње, јер је Дух одвео Исуса у г.устињу одмах „лосле крштења" (Марк. 1, 12), као што, уосталом, каже и кксац ка другсм месту (стр. 15). Јез. Јозан уопште не озксује клштење Исусово кего сагбо касккје дсгађсје. — Иста ее грешка вонгвља к ка стр. 13. У ,/Јтрздаље в ск&г сеегога 'Јовева Прет&нГ («гр. И) треба на згодком месту кстакнути да кије Јован посукк >го у месијанитет Исуса Ш