Prosvetni glasnik

Нвционалиа политика Киеза Милоша 315

били бајонети, „у свима. главним улицама и дању и ноћу патролирају у оном делу вароши (Београда) који је био у шанцу", а на коме су биле четири ка ! пије: Стамбол-капија, Варош-капија, Сава-капија и Видин-капија. За време прве владе Милошеве низами су „патролирали" главним улицама „кгк> неки позорници и као што сада наши жандарми стоје, али су били без дугих пушака, само са бајонетима у канији о бедру". Али кад је почео активни рад на обарању кнеза Александра, београдски паша је наредио да низами стражаре улицама са пушкама и бајонетима. Видећи ово кнез Милош је одмах поручио београдском паши да те „патролџије" повуче из вароши и да остану само на капијама. Али се тадањи управник београдске тврђаве, Осман Топалпаша, који је био непријатељ и кнеза и Срба, успротиви томе. Милош га позове и каже му да одмах у^лони низаме из вароши. Османпаша се изговарао како је он тако затекао кад је дошао у Београд и да без питања у Цариграду не може низаме уклонити из вароши. Милош је на то плануо, поцрвенео и љутито паши одговорио: „Ти си тако затекао, али ја нисам тако оставио, зато ти питао не питао у Цариград то је твоја ствар, а ја ти кажем да ти дижеш те низаме, иначе ћу их ја силом отерати". Паша није имао куд већ је наредио да се низами повуку-из вароши. 24 ) Уопште за време своје друге владе 1859/1860 кнез Милош је био и сувише агресиван и револуционаран у националној политици. Одмах по доласку предузео је кораке у Ц^риграду да се Турци иееле из неких вароши у Србији у којима су још становали. Хтео је Србију сасвим да очисти од Турака. Тако исто није пренебрегнуо рад на националном пољу у западној Бугарској и нарочито у Босни и Херцеговини. Из доба друге његове владе сачувао нам се план на који би се начин Босна и Херцеговина најлакше могле ослободити од Турака и ујединити са Србијом. Тај план је рађен са Милошевим знањем и одобрењем. Као најбоље средство .за постизање циља у плану је било предвиђено припремање устанка и организовање устаника са новчаном помоћу од 25.000 дуката добијеном из Србије. По томе плану и Црна гора је заједно са Србијом, а по директивама из Београда, имала

м ) Драгослав Страњаковић, Успомене и доживљаји Димитрија Маринковића 1846—1869, Београд 1939, 124—25.