Prosvetni glasnik

328

Просветни гласник

лост изазвала и наше унутрашње око припремило да је осети: име Фридриха Хелдерлина. Да одмах истакнемо: у целокупној области немачкога језика, подразумевајући ту и Гетеово лирско дело, ми не познајемо ништа што би достизало усамљеничку висину понеке Хелдер#инове песме. Ми знамо да се са некима од ових песама, са извесним местима, на пр. из Емпедокла, достиже, ако не и прекорачује, граница онога што је уопште могуће исказати. Оне су настале из најдубље болне усамљености људске и оживотворене у једно исто тако дубоко, готово космичко усамљеништво. Зато те песме нису увек и нису сваком приступачне. Док је друго, блажене химне младог Хелдерлина, песме заљубљеног песника, — испуњено милозвучношћу, и одише тако мирном лепотом да поред тога можемо ставити само оно што је најбоље и најзрелијо. што су нам дали у својим најсрећнијим часовима један Гете, Мерике или Рилке. То су крупне речи, свестан сам тога. Али оне се не могу порећи откада је наша генерација, откада су Немци ових последњих тридесет тако тешких година, открили опет свога Хелдерлина. И када су га открили? У хуци првога светскога рата, у опаким годинама између 1914—1918. А шта се, као утеха или помоћ, обистини кад човек гледа смрти у очи, кад са последњим визионерским сазнањем учи да разлучује оНо што је пролазно од непролазног и вечитог, то је издржало пробу вредности за сва времена. А какав је био човек који се тако високо успео, коме је успело да у једном кратком наглом налету од циглих десетак година продре до последњих висина уметничког израза? Је ли то био човек коме је већ природа била дала обележје херојског, непоколебљивог и неумољивог борца? Је ли то био човек који је и у свом спољашњем животу био испуњен истом непоколебљивом тежњом ка извесном циљу који га је потстицао и формирао његово настојање као песника? — Ништа од свега тога. Дозволите да у овом часу сећања на песника споменем неколио датума који су били од важности у овоме од Бога обдареном, намученом и најзад у мраку ума потонулом људском животу. Над детињством Хелдерлиновим бдиле су и њиме руководиле само жене. Његов отац, манастирски надзорник, Хајнрих Фридрих