Prosvetni glasnik

Иконографија Христове мистерије од Ускрса до Духова 345

Прелиставамо с времена на време свету књигу и дивимо се њеним чаробним илустрацијама. Нарочито вреди то учинити поводом неког великог иразника чија илустрација тада засветли неким особитим сјајем, расветљавајући нам, свечано, смисао и значај, догађаја што се прославља. Празник Христовог васкрсења са следећим му Спасовданом и Духовима нуди, пружа нам ту више него сви остали; и то не само што је он, као празник највеће хришћанске мистерије, врховни хришћански празник, већ што је баш и у сликарском погледу први, најсјајнији, најбогатији. Сви други празници, и најкрупнији, своде се редовно на светковање једног извесног узвишеног момента или догађаја коме, иконографски, одговара једна фигура, односно један призор или композиција; Ускрс, међутим, обухвата, заједно са главним божанским и светитељским лицима, цео један низ најузбудљивијих дешавања, сцена, читаву * » . једну величанствену мистичну епопеју или свету трагедиЈу која се одиграла од вечери великог четвртка до оног најславнијег недељног јутра односно до Педесетнице — а чије нам је поједине моменте овековечила, од доба цара Константина на овамо, велика Хришћанска уметност. Као пролог те божанске трагедије указује нам се одмах једна од првих творевина старохришћанског вајарства: она дивна мермерна фигура Исуса као доброг пастира, у Латеранском музеју. Она, уствари, нема неиосредне предметне везе са ускршњим празником, али, својом дирљивом симболиком, она га наговештава, навештава најупечатљивије: аполонски лепи, више још дечак него младић бујних таласастих власи и одевен кратком пастирском туником, носи триумфално, на раменима, пронађено залутало јагње. Јагње — ускршње јагње, ведри симбол ускршње жртве, ускршњег мучеништва Христовог, симбол и синтеза целе његове појаве и мисије уопште.' Трагедија почиње: Тајна вечера ; Леонардо је у својој чудесној фрески дао њену најдубљу суштину, њен велики драмски момент. Пала је кобна реч Спаситеља: „Један ме је од вас издао" — и апостоли, узбуњени, запрепашћени, сви се плахо окренули њему, наваљујући, преклињући са болом, стрепњом, претњом: „Који је то, Господе?" Али Исус је суморно оборио своју лепу, племениту главу и ћути, означујући само болно — ресигнираним

'< Ц