Prosvetni glasnik

ПРОБЛЕМИ НАШЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Никога нема који би био задовољан са данашњом школом: ни наставници, ни родитељи, ни сами ђаци, па ни сама државна управа, а још мање јавност. Разлика је у томе, што за неуспехе родитељи криве наставнике, наставници ђаке, државна управа истовремено и наставнике и родитеље; јавност и ученици не траже кривца, али отворено кажу да са школом нису задовољни. Старији наставници и многи родитељи кажу да је некада школа била много. боља, што је наравно продужење похвале „старих, бољих дана" и истовремено прикривена тужба над садањим „никад уређеним приликама". Изгледа да су још више незадовољни млади наставници, који су тек дошли из школских клупа, пуни реформних идеја, а сада не достижу ни оне успехе које би могли да достигну сами у своме предмету и своме разреду. Непрестане реформе, нова наређења и свакајаке забране, па ни преношење одговорности са школе на кућу, није дало никаквих видљивих успеха бар у п-едагошко-васпитном смислу; заједница дома и школе ипак помаже школу са новчане стране више или мање, јер преузима оне неопходне издатке, обично ситне, (на пример креда и мастило) које држава не узима у обзир. Од ове заједнице према томе не може се очекивати никакво побољшање. I Побољшање ипак мора да дође, јер никако не можемо до пустити да стојимо поред омладине и не знамо да јој помогнемо, као лекар поред болесничког кревета са уверењем да ће му болесник ипак пре или касније умрети. Ми не смемо да допустимо да омладина телесно пропада и да се душевно губи, а да је још и ми затварамо у неподесне просторије и душевно је оптере-