Prosvetni glasnik

Проблеми наше средње школе

365

заједно са учитељем, као пред највећом светињом наслеђеном од предака, исклесаном и усавршеном на којој ће његов род и даље да гради у садашњости и у будућности. Ова логичка изградња матерњег језика биће ученику снажан ослонац у учењу ма којег страног језика, који неће да учи само за свакидашњи разговор, већ и за ширење свог духовног, а поглавито језичног хоризонта. Жалосно је, истина, да у средњој школи ученик за све време не научи толико страни језик колико један осредњи радник за пола године у туђини, а у том погледу неће нам и нису нам помогле све директне методе. Достигле су својим вечитим запиткивањима истиниту отупелост ученика према настави језика и убилб последњу мрвицу љубави за језик. Ученику може бити радост и задовољство једино тада ако може да изрази своју мисао на туђем језику, никако пак не може да обрадује ученика учење језика које већ унапред тражи од њега да заборави да мисли својим рођеним језиком, премда би тада његоов знање језика било на висини. И овде је педагошка грешка: циљ нека буде већ истовремено пут до циља; способност да већ мислим туђим језиком (дакле без заобилажења на свом језику) нека придобијем тиме, да насилно заморим у себи премишљање матерњим језиком. Не само да је то прескупа цена за достизање циља, наиме потпуно знање матерњег језика, нека заморим још пре него што мог-у да се служим страним језиком: »ГЈПиз ап!е ра1;гет«. На овом сам примеру само хтео да покажем, како су погрешни једнострани експерименти, а при томе нисам хтео да се залажем за сухопарну граматику, јер нисам ништа тако мрзео као граматику у оном случају када је требало да уживам у поезији; таква је ииак наша школа: када је време за граматику, тада скрећемо с пута, а употребљавамо је тада када убијамо поезију (сетимо се само латинских часова); да, каткада је употребљавамо као средство за казну, за дисциплину или слично, само да тиме упропастимо вољу за радом и наставом у језику и можда до самог језика, како то причају бројни абитуријенти. Узгред бих хтео да споменем неколико других предмета: земљопис одприлике, тражи већ у свом почетку познавање екватора, упоредника и подневака, мада ученик није никада имао куглу у својим рукама изузев можда ГооЉаН. Хемија захтева толико образаца напамет, да их може упахмтити само најбистрији,