Prosvetni glasnik
8
Просверии гдасетик
гграоичтају н силније своју фоску отаџбину. Срећом такви л>уди иостоје у свима сталежима и-заиимањима. У свима узрастима и у свима крајевима српским*. Они су срасли са својим народом, срасли према томе и са његовом несрећом и ништа их не може одвојити од народа, па ни његова несрећа и расутост. Они су и раније тежили да изађу на пут његовог историског хода, они су и раније желели да у модерном времену даду израз оног нечег исконски нашег. Они су и раније бежали од лаких решења и гледали стварности право у очи. За ову годину дана у нашим просветним редовима видео еам и оне који су отпали или отпадају од нације, — видео и доживео њихову издају или њихову ликвидацију. Доживео сам ужаснут тешку оптужбу која се оправдано дизала против наше интелигенције, а нарочито против просветне интелигенције. Али сам исто тако са радошћу, једином на коју смо ове године имали права, доживео појаву активних и борбених Срба просветних радника који су са поносним презирањем своје оскудице и немаштине, са дивним напрезањем, са дивљења достојним напором пошли у сусрет обнови Србије, понели ту обноиу и носе је све сигурнијим кораком, све упорнијим размахом, све здравијим нагоном и жртвеним срцем. НАПОР ОБНОВЕ Слушао сам за ову годину дана како се враћа једно питање које сведочи о болести и неопредељености једног дела наше интелигенције: зашто се тражи тај напор обнове још у ово време пуног рата и под окупацијом? Зашто се не сачека с тим док се прилике, као што се то каже, не среде. Док рат не прође и док не видимо на чему смо и са чим смо остали. Зар се, питају се може вратити човек отаџбини која нема ни граница и којој се није одредила судбина за зеленим столом? То се питање чуло кад је образована српска влада, кад је почела просветна обнова; оно се слуша при свима корацима који код нас претстављају духовну обнову и напоре у њеном правцу. Има неки који кажу да се уопште под окупацијом ие може у том правцу ништа учинити или да све што се учини има неки привремени и недовољно законит карактер. Неки кажу да је сада наша дужност искључиво у томе да очувамо главе и да спасемо од физичких и механичких